Protiv drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom drugostepenom odlukom u odnosu na usvajajući deo tužbenog zahteva, pravnosnažno je odlučeno o novčanom potraživanju iz Sporazuma o izvođenju građeninsko-zanatskih radova zaključenog između stranaka 23.05.1991. godine, saglasno načelu jednakih vrednosti uzajamnih davanja u valorizovanom iznosu usled visoke inflacije, kada je broj novčanih jedinica na koji glasi novčana obaveza obezvređena.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. ZPP, obzirom da nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava u smislu primenjene odredbe člana 15 Zakona o obligacionim odnosima. Revizijski navodi tužene o činjeničnom stanju ne predstavljaju pravno relevantni osnov za izjavljivanje posebne revizije iz te zakonske odredbe. Takođe, ni bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se ukazuje revizijom ne predstavljaju osnov za izjavljivanje posebne revizije. Revizijom se ne ukazuje na postojanje različitog postupanja i neujednačenosti sudske prakse u istim činjeničnim i pravnim situacijama.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) i našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Ocenjujući dozvoljenost revizije tuženog, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanom drugostepenom odlukom po žalbi tužene preinačena prvostepena presuda u stavu drugom izreke (kojim je delimično usvojen tužbeni zahtev), tako što je obavezana tužena da tužiocu isplati novčano potraživanje u visini koje je već sadržano u usvajajućem delu izreke prvostepene presude, a u preostalom delu je odbijen tužbeni zahtev. Na taj način tužena je u žalbenom postupku delimično uspela u sporu, pa kako odluka o žalbi tužene u postupku pred drugostepenim sudom nije doneta na štetu stranke koja se žalila, to u odnosu na revizijom pobijani deo drugostepene odluke nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Prema odredbi člana 403. stava 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 30.12.1998. godine u kojoj je označena vrednost spora 120.000,00 dinara. U ponovljenom postupku, nakon donošenja rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 4156/15 od 23.03.2016. godine, tužilac je podneskom od 04.07.2019. godine preinačio tužbu, zahtevajući isplatu iznosa od 1.875.800,46 dinara. Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude od 1.616.201,30 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije, to revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić