.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 894/2021
27.01.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u predmetu tužioca Severtrans Sombor DA za prevoz putnika Sombor, čiji je punomoćnik Arsenije Stefanović, advokat u ..., protiv tuženih: 1. Grada Sombora, koga zastupa Pravobranilaštvo grada Sombora; 2. Autonomne Pokrajine Vojvodine, koju zastupa Pravobranilaštvo AP Vojvodine i 3. Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi utvrđenja prava svojine, vrednost spora 10.000.000,00 dinara, rešavajući sukob nadležnosti između Privrednog suda u Somboru i Višeg suda u Somboru, u sednici veća održanoj dana 27. januara 2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Viši sud u Somboru stvarno je nadležan za postupanje u ovom predmetu.
O b r a z l o ž e nj e
Tužilac je dana 27.11.2020. godine podneo tužbu Privrednom sudu u Somboru protiv tuženih, sa zahtevom da se utvrdi da je isključivi vlasnik nepokretnosti izgrađenih sopstvenim sredstvima tužioca na autobuskim stanicama u Kljajićevu, Bezdanu, Telečkoj Riđici, Staparu, Stanišiću i Svetozar Miletiću i da tuženi trpe uknjižbu prava svojine u korist tužioca u RGZ katastru nepokretnosti na osnovu presude.
Privredni sud u Somboru oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u predmetu po navedenoj tužbi rešenjem P 198/2020 od 24.03.2021. godine i po pravnosnažnosti rešenja spis predmeta dostavio Višem sudu u Somboru na postupanje. U obrazloženju rešenja Privrednog suda u Somboru je navedeno da se ne radi o sporu iz nadležnosti privrednog suda u smislu člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, već o sporu iz nadležnosti višeg suda u skladu sa članom 23. stav 1. tačka 7. istog zakona, budući da se radi o sporu čiji je predmet utvrđenje prava svojine na nepokretnostima.
Viši sud u Somboru izazvao je sukob nadležnosti, nalazeći da je postupanje u predmetu u nadležnosti privrednog suda. Navedeno iz razloga što je zaključak tog suda da je predmetna parnica proistekla iz spora koji proizilazi iz primene Zakona o privatizaciji, u smislu člana 25. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova. Takav zaključak Viši sud u Somboru je izveo s obzirom na to da se od strane tužioca zahteva utvrđenje prava svojine na nepokretnostima koje su izgrađene tokom '70.-ih godina, dakle, koje su nepokretnosti samim tim i prijavljene u postupku privatizacije pravnog prethodnika tužioca. Prema obrazloženju rešenja Višeg suda u Subotici, nepokretnosti koje su predmet tužbenog zahteva, bile su predmet razmatranja tokom sprovođenja postupka procene društvenog kapitala i postupka privatizacije koji je nedavno okončan. Iz privatizacionog prospekta vidi se da su nepokretnosti iz tužbenog zahteva navedene kao sporne, a prema bilansu stanja na dan 31.12.2020. godine vođene su kao osnovno sredstvo tužioca.
Rešavajući nastali sukob nadležnosti u smislu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je predmet u nadležnosti za postupanje Višeg suda u Somboru.
Odredbom člana 23. stav 1. tačka 7. Zakona o uređenju sudova propisano je da viši sud u prvom stepenu, između ostalog, sudi u građanskopravnim sporovima kada vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije. Članom 25. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, propisano je da privredni sud u prvom stepenu sudi, između ostalog, u sporovima koji proizilaze iz primene Zakona o privrednim društvima, ili primene drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata i primene propisa o privatizaciji.
Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, koje je, prema navodima tužbe, tužilac izgradio sopstvenim sredstvima. Vrednost predmeta spora je u tužbi označena u iznosu od 10.000.000,00 dinara. Spor povodom utvrđenja prava svojine, prema činjeničnom osnovu tužbe stečene građenjem, u odnosu na tužene koji nisu privredni subjekti, ne predstavlja spor koji je nastao u obavljanju delatnosti tužioca. Stoga se ne radi o sporu iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, za koji bi bio nadležan privredni sud. Spor ne proizilazi iz primene propisa o privatizaciji u smislu člana 25. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, budući da je predmet tužbenog zahteva utvrđenje prava svojine na nepokretnostima stečenog građenjem, sopstvenim sredstvima tužioca, dakle bez obzira na kasniju privatizaciju tužioca. Okolnost da je nad tužiocem sprovedena privatizacija, ne čini sve sporove koje taj subjekat ima sporovima o primeni propisa o privatizaciji.
Odredba člana 33. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku predviđa da ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, a tužilac u tužbi navede da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva primi određeni novčani iznos, kao vrednost predmeta spora uzeće se taj iznos. U drugim slučajevima, ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi. Odredba člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku predviđa da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, već na utvrđenje prava svojine, to je u smislu citirane odredbe člana 33. stav 2. ZPP merodavna vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi. Kako tako označena vrednost spora u tužbi omogućuje izjavljivanje revizije, to je u skladu sa odredbom čl. 23. st. 1 tač. 7. Zakona o uređenju sudova Viši sud u Somboru stvarno nadležan za postupanje u ovom predmetu.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u izreci, po osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
