Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu odluku protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud pobijanim pravnosnažnim rešenjem povredio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog propisanu odredbom člana 453. ZKP, jer je postupajući po žalbi branioca, izjavljenoj u korist okrivljenog, izmenio rešenje na štetu okrivljenog. Kao izmenu na štetu okrivljenog branilac navodi da je postupajuće veće preinačilo rešenje sudije za prethodni postupak tako što mu je odredilo veću dužinu trajanja ekstradicionog pritvora i to do dana 10.11.2021. godine, odnosno preko granice koja je predviđena relevantnim zakonskim pravilima i pravilima važećeg međunarodnog ugovora, da pritvor lica čije se izručenje zahteva ne može preći 40 dana od dana pritvaranja. Dalje je naveo da je pobijano rešenje doneto kao posledica pogrešno primenjenih procesnih normi, tačnije suprotno odredbi člana 14. stav 5. Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o izručenju („Sl.glasnik RS – Međunarodni ugovori“ br. 1/10 i 1/11). Pored navedene norme, postupajuće veće je u izreci spornog rešenja izvršilo preinačenje odluke sudije za prethodni postupak na način suprotan članu 431. ZKP, kojim je propisano da će greške u imenima i brojevima, kao i druge očigledne greške u pisanju i računanju, ispraviti posebnim rešenjem predsednik veća, na zahtev stranaka ili po službenoj dužnosti. U konkretnom slučaju veće je odlučujući po žalbi, odlučilo i o onome što postupajuće veće smatra tehničkom greškom, ali istu ispravlja, tako što preinačava odluku sudije za prethodni postupak na štetu okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud nije prekršio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, s obzirom da preinačeno rešenje nije izmenjeno na štetu okrivljenog AA ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, niti u pogledu krivične sankcije.

Naime, prvostepenom rešenjem okrivljenom AA je na osnovu člana 26. u vezi člana 22. stav 1. tačka 1. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i člana 13. i 14. Ugovora između Republike Srbije i Republike Crne Gore o izručenju, određen ekstradicioni pritvor koji mu se računa od 10.09.2021. godine i koji mu po ovom rešenju može trajati najduže dva meseca, to jest „najduže do 09.10.2020. godine“. Viši sud u Novom Sadu rešenjem Kv 934/21 od 17.09.2021. godine, preinačio je rešenje sudije za prethodni postupak tako što je u izreci pobijanog rešenja, u pogledu dužine trajanja ekstradicionog pritvora, umesto datuma „09.10.2020. godine“ stavio datum „10.11.2021. godine“, dok je preostalom delu pobijano rešenje potvrdio.

Prema tome, okrivljeni AA nije oglašen krivim za teže krivično delo, niti mu je izrečena teža krivična sankcija, pa po stavu ovoga suda odlukom Višeg suda u Novom Sadu nije došlo do preinačenja prvostepene odluke na štetu okrivljenog u smislu člana 453. ZKP, te nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, a kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Branilac okrivljenog, advokat Boris Kordić je pored iznetog u zahtevu naveo, da su povređene pre svega odredbe Ugovora o izručenju između Republike Srbije i Republike Crne Gore, u okviru glave koja se odnosi na ekstradicioni pritvor, u postupku izručenja iz člana 14. stav 5. Pored toga, branilac je naveo da je u izreci spornog rešenja veće izvršilo preinačenje odluke sudije za prethodni postupak na način suprotan članu 431. ZKP, u pogledu ispravke grešaka u imenima i brojevima. Navedeni zakonski propisi i norme na koje se u zahtevu poziva advokat nisu razlozi propisani odredbom člana 453. ZKP, u smislu izmene presude na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, odnosno nisu razlozi koji se mogu podvesti pod navedeni zakonski osnov, niti predstavljaju zakonske razloge, zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva okrivljenom preko branioca zbog povreda odredaba krivičnog postupka, pa se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjem nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Borisa Kordića, to je Vrhovni kasacioni sud, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                     Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić