Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dejan Stanić, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Milica Rajković, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti usmenog zaveštanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 874/20 od 21.05.2020. godine, na sednici održanoj 02.02.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 874/20 od 21.05.2020. godine i predmet vraća tom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 1070/17 od 27.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je u celosti kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi prema tuženom da je usmeno zaveštanje ostavilje pok. DD, biv. iz ..., izjavljeno ...2014. godine u Novoj Pazovi pred svedocima usmenog zaveštanja, kojim bi ostavilja svu svoju imovinu ostavila u nasleđe tuženom, ništavo i ne proizvodi pravnog dejstvo po odredbama Zakona o nasleđivanju. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka. Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove postupka u iznosu od 61.450,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 874/20 od 21.05.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužilaca i prvostepena presuda preinačena tako što je usvojen tužbeni zathev i utvrđeno da usmeno zaveštanje ostavilje pok. DD, biv. iz ..., izjavljeno ...2014. godine u Novoj Pazovi pred svedocima usmenog zaveštanja, kojim bi ostavilja svu svoju imovinu ostavila u nasleđe tuženom, ne proizvodi pravno dejstvo po odredbama Zakona o nasleđivanju, te je obavezan tuženi da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 126.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), pa je utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pok. DD biv. iz ... je tetka parničnih stranaka i u ostavinskom postupku rešenjem O ../2016 od 08.02.2017. godine tužioci su kao njeni zakonski naslednici upućeni na parnicu protiv tuženog kao zaveštajnog naslednika radi utvrđivanja da usmeno zaveštanje ostavilje nije punovažno i pravno valjano. DD je bila pokretna, sama je odlazila vozom za ..., gde je posedovala stan, odlazila kod lekara, radila u bašti i sve do smrti se ponašala uobičajeno. Dana ...2014. godine pok. DD se osećala loše, te se supruga tuženog sa komšinicom ĐĐ saglasila da pozovu hitnu pomoć koja je došla i dala tužilji injekciju navodeći da je sve u granicama normale i da je u pitanju starost. Dana ...2014. godine pok. DD naglo se osećala loše, nije mogla da se kreće. U popodnevnim časovima tuženi je pozvao ĐĐ iz komšiluka, EE i ŽŽ, obavestio ih da DD nije dobro, a navedeni svedoci su pristupili, vodili razgovor sa DD i svi su primetili da izgleda loše. U prethodnom periodu pok. DD je ovim svedocima sa kojima je kontaktirala i družila se, uvek govorila da jedino o njoj brinu, od kako je ostala sama, GG i njegova porodica koji žive u ... i da zbog toga nikako ne mogu da usklade vreme da je tuženi, koji je njen sestrić, odvede kod advokata da sačini testament. Pok. DD bila je svesna, pismena i pokretna sve do dana smrti. Tuženi i njegova supruga su po dolasku komšija napustili sobu, a sa pok. DD ostali su zaveštajni svedoci ĐĐ, EE i ŽŽ kojima je pok. GG izjavila da se ogrešila o GG, da će možda umreti i da to oseća jer se oseća malaksalo, da tone, da ne može olovku da drži, te je usmeno izjavila „ostavljam sve što imam GG“. U tom trenutku nije bila u stanju da piše i bila je malaksala. U večernjim časovima pok. DD je preminula. Zaveštajni svedoci su nakon smrti pok. DD dana ..2014. godine sastavili pismenu izjavu o usmenom zaveštanju koju je po njihovom kazivanju sačinio advokat, istu su pročitali i saglasili se sa tim što je napisano i potpisali svojeručno. Prema izjavi svedoka poslednja volja kojom je sada pok. DD raspolagala svojom imovinom za slučaj smrti je „Svoju kuću u ..., stan u ... i njivu u ... ostavljam u nasleđe posle svoje smrti svom sestriću GG iz ..., jer me je on jedini u starosti gledao i sa svojom ženom pomagao“. Pred Osnovnim sudom u Straroj Pazovi dana ...2014. godine predata je pismena izjava svedoka o usmenom zaveštanju pok. DD, biv. iz ... od ...2014. godine i predmet zaveden pod brojem 3R-259/14. Na ročištu koje je održano 23.09.2014. godine svedoci su na zapasnik pred sudijom dali izjavu o usmenom zaveštanju.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je napšao da je tužbeni zahtev neosnovan, zaključujući da su u okolnostima konkretnog slučaja bili ispunjeni zakonski uslovi za sačinjavanje usmenog zaveštanja pok. DD, te je primenom odredbe člana 110. Zakona o nasleđivanju odbio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je, zbog pogrešne primene materijalnog prava na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, utvrđujući da sporno usmeno zaveštanje ostavilje pok. DD ne proizvodi pravno dejstvo po odredbama Zakona o nasleđivanju. Zaključio je da sve okolnosti koje su prethodile usmenom zaveštanju ukazuju na mogućnost pokojne da u istim okolnostima godine pozlilo, da je intervenisala hitna pomoć, nakon čega se osećala bolje, te da je preminula tek narednog dana u večernjim časovima, ukazuju da zaveštalac nije bila teško bolesna, da je bila pokretna i nije zavisila od tuđe nege, te da zbog svega toga ne postoje izuzetne okolnosti koje bi primenom odredbe člana 110. Zakona o nasleđivanju vodile mogućnosti zaključenja usmenog zaveštanja, koje je propisano od strane zakonodavca kao izuzetak od opštih pravila za sačinjavanje testamenta, i da se samo nastupanje iznenadne teške bolesti i neočekivano iznenadno pogoršanje postojećih oboljenja uz nemogućnost sačinjvanja zaveštanja u odgovarajućem redovnom obliku, može smatrati opravdanim razlogom za sačinjavanje usmenog zaveštanja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ovakav zaključak drugostepenog suda se za sada ne može prihvatiti kao pravilan jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 155. Zakona o nasleđivanju propisano je da je zaveštanje ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, odredbom člana 156. istog zakona propisano da je ništavo zaveštanje lica koje nije navršilo 15 godina života i lica koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti, dok je odredbom člana 157. propisano da je falsifikovano zaveštanje ništavo. Odredbom člana 164. Zakona o nasleđivanju propisano je da je zaveštanje rušljivo ako ga je sačinio onaj koji nije imao zaveštajnu sposobnost, ako je u vreme zaveštanja bilo mane zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom (stav 1.), dok se pravo na isticanje rušljivosti gasi istekom zakonom određenog roka (stav 2.). Odredbom člana 166. i 167. ovog zakona propisana je rušljivost zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti odnosno zbog mana zaveštaočeve volje, dok je odredbom člana 168. Zakona propisano da je rušljivo zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom. Odredbom člana 170. propisano je da se poništaj zaveštanja rušljivog zbog povrede oblika i nepoštovanja uslova određenih zakonom može zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zaveštanje, najkasnije u roku od 10 godina od dana proglašenja zaveštanja (stav 1.), dok rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja (stav 2.).

S obzirom na citirane odredbe zakona, razlikuju se uslovi za utvrđenje ništavosti zaveštanja od razloga za utvrđenje rušljivosti zaveštanja. U konkretnom slučaju tužioci su tražili utvrđenje ništavosti usmenog zaveštanja ostavilje pred svedocima i da isto ne proizvodi pravno dejstvo po odredbama Zakona o nasleđivanju. Nižestepeni sudovi u toku postupka, pazeći po službenoj dužnosti na razloge ništavosti zaveštanja, nisu utvrdili da je isto protivno zakonu, moralu ili običajima, niti da je sačinjeno od strane lica koje je lišeno poslovne sposobnosti. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu ukazivanjem na povredu forme zaveštanja odnosno oblika, u smislu nepostojanja izuzetnih okolnosti koje bi opravdavale sačinjavanje usmenog zaveštanja od strane ostavilje. Kako je drugostepeni sud usvojio tužbeni zahtev i utrdio da usmeno zaveštanje pred svedocima ne proizvodi pravno dejstvo ukazujući na razloge rušljivosti, to je u postupku pred drugostepenim sudom ostalo nerazjašnjeno da li je tužbeni zahtev usvojen iz razloga rušljivosti i ako jeste, kao bitna okolnost nije razjašnjeno pitanje zastarelosti, odnosno materijalnopravni prigovor zastarelosti koji je tuženi isticao kako u odgovoru na tužbu, tako i u odgovoru na žalbu, pa i u izjavljenoj reviziji pred ovim sudom, na koje navode drugostepeni sud uopšte ne daje ni odogovor ni obrazložene razloge. U ostavinskom postupku koji je vođen iza pok. DD došlo je do prekida i zakonski naslednici su upućeni na parnicu jer su osporili valjanost usmenog zaveštanja, a usmeno zaveštanje je pročitano i proglašeno u ostavinskom postupku u prisustvu tužilaca, u kojem momentu su tužioci saznali za sporno zaveštanje i njegovu sadržinu od kog momenta počinje da teče rok od jedne godine u kome se može zahtevati poništaj rušljivog zaveštanja. Rok od godinu dana propisan Zakonom o nasleđivanju je prekluzivni rok na koji sud pazi po službenoj dužnosti, a o navedenom nema ni utvrđenih činjenica niti drugih obrazloženih navoda u pobijanoj odluci da bi mogla da se ceni pravilna primena materijalnog prava u konkretnoj parnici. Kada je zakonom utvrđen rok u kome treba da se podigne tužba ili da se izvrši neka radnja pod pretnjom gubitka prava, kao što je u konkretnom slučaju, moraju postojati utvrđene činjenice radi ocene primene tog prava, koje okolnosti nisu ispitivane, a osnovano se ističu u reviziji.

Iz navedenih razloga potrebno je da drugostepeni sud u ponovnom postupku otkloni ukazane nedostatke i donese zakonitu, pravilnu i obrazloženu odluku.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić