Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke bile su u braku od ...2016. do ...2020. godine kada je brak pravnosnažno razveden u prethodnoj fazi ovog postupka, s tim što je njihova zajednica života prestala u maju 2019. godine. Parnične stranke imaju maloletnu kćerku rođenu ...2017. godine, koja je presudom o razvodu braka od ...2020. godine pravnosnažno poverena majci – tužilji radi samostalnog vršenja roditeljskog prava. Istom presudom pravnosnažno je odlučeno i o vršenju roditeljskog prava maloletne kćerke stranaka sa tuženim kao roditeljem sa kojim ne živi. Odlučujući o načinu na koji će tuženi preuzimati i vraćati maloletnu kćerku prvostepeni sud je imao u vidu predlog organa starateljstva da se to čini na javnom mestu (prodavnica VV promet u ...), najbližem mestu prebivališta maloletne kćerke parničnih stranaka (u selu ...), koje je udaljeno 5km od kuće njenih babe i dede u kojoj živi sa majkom, budući da u selu ... ne postoji bilo koje javno mesto na kome bi se dete preuzimalo. U obzir je uzeta i činjenica da roditelji tužilje ne poseduju vozačku dozvolu i da bi bilo nepraktično i suprotno najboljem interesu maloletnog deteta da dete dva puta nedeljno pešači 5 km do mesta predloženog za preuzimanje, u terminima za preuzimanje deteta. Drugostepeni sud je imao u vidu da je rizik da dođe do konfliktne situacije, kojim je organ starateljstva bio rukovođen kada je predlagao mesto preuzimanja deteta, sveden na najmanju moguću meru, gotovo isključen, u situaciji kada će se primopredaja maloletnog deteta vršiti između roditelja parničnih stranaka, a ne samih stranaka, koja su lica dobro poznata maloletnoj kćerki parničnih stranaka i sa kojima ona ima uspostavljenu adekvatnu emotivnu relaciju. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja određeno je da se preuzimanje i vraćanje maloletne kćerke parničnih stranaka vrši ispred domaćinstva tužilje tako što će maloletnu kćerku predavati i preuzimati roditelji parničnih stranaka. Drugostepeni sud je ocenio da je pravilna ovakva odluka s obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja i da počiva na pravilnoj primeni materijalnog prava i najboljem intersu maloletnog deteta u smislu čl. 6. i 266. Porodičnog zakona i 3. Konvencije o pravima deteta.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilna je odluka nižestepenih sudova da otac tuženog preuzima i vraća dete od roditelja tužilje, ispred njihovog domaćinstva, a ne na javnom mestu 5km odatle udaljenom, do koga bi dete trebalo da pešači dva puta nedeljno. To što je to javno mesto, prema navodima tuženog, „pokriveno kamerama“ nema nikakve veze sa najboljim interesom maloletnog deteta, kako su to i nižestepeni sudovi zaključili, već implicira na mogućnost obezbeđenja eventualnih dokaza o tome ko bi u tim prilikama mogao da bude inicijator sukoba, što bi služilo za obezbeđenje dokaza koji bi bili upotrebljeni u postupcima koje stranke neprestano vode optužujući se za međusobno nasilje u porodici. Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je u najboljem interesu maloletne kćerke parničnih stranaka da ostvaruje valjane kontakte i sa roditeljem kome nije poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava, kao i da u prilikama kada biva preuzimana radi viđanja sa tim roditeljem, odnosno vraćana u kuću, ne prisustvuje konfliktnim situacijama čiji su akteri njeni roditelji. Parnične stranke, koje imaju odgovornost da savesno vrše roditeljsko pravo, dužne su da se, radi zaštite ličnosti, prava i interesa svog maloletnog deteta i njegovog pravilnog vaspitavanja, uzdržavaju od međusobnih sporenja i konflikata, naročito u prisustvu njihovog deteta. Za savesno vršenje roditeljskog prava parnične stranke same su odgovorne, a ukoliko bi ta odgovornost izostala, nikakvi spolja organizovani uslovi tu odgovornost ne bi mogli da zamene. Uostalom, tokom postupka je utvrđeno i to da su roditelji tuženog sve vreme spremni da mu budu podrška u održavanju ličnih odnosa sa maloletnom kćerkom i da tu svoju spremnost i ispoljavaju svojim delima. To isto čine i roditelji tužene, s obzirom da su oni ti koji maloletnu kćerku parničnih stranaka predaju i preuzimaju sve vreme od određivanja privremene mere u ovom postupku od 28.06.2019. godine, što je i tužilja u više navrata potvrdila kako pred sudom (16. januara i 08. septembra 2020. godine), tako i pred organom starateljstva 19.03.2020. godine, kao i u svom podnesku od 19.03.2020. godine i u žalbi od 02.10.2020. godine. Zbog toga je način na koji je određeno da tuženi preuzima i vraća maloletnu kćerku u najboljem interesu maloletne ćerke parničnih stranaka i primeren i optimalan u datim okolnostima.

Primenom člana 414. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao ovu presudu, s obzirom da se revizijom ponavljaju žalbeni navodi koji su isticani i u žalbi protiv prvostepene presude, a koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud. Većim delom navodi revizije tuženog se odnose, neposredno ili posredno, na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, te upućuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Ovi navodi navodi nisu posebno razmatrani budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljeni revizijski razlog i istovremeno ne dovode u sumnju pravilnost presuđenja i primenu materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić