U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca „BIO-OIL“ DOO Bistrica, koga zastupa Želimir Džombić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi utvrđenja prava korišćenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2807/19 od 07.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 20.01.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2807/19 od 07.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prijepolju, Sudska jedinica u Novoj Varoši P 409/2018 od 11.04.2019. godine usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da tužilac ima isključivo pravo korišćenja na kat. parc. .. koja je upisana u listu nepokretnosti broj .. KO ... kao zemljište pod zgradom – objektom površine 0,01,27 ha i građevinska parcela površine 0,31,27 ha što je tuženi dužan priznati i trpeti da se izvrši promena u javnim knjigama i da se tužilac upiše kao isključivi vlasnik parcele. Istom presudom obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 21.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2807/19 od 07.10.2019. godine preinačena je navedena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev u celosti. Obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove spora u iznosu od 24.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tužilac zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku i nalazi da je revizija dozvoljena i neosnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud u postupku po reviziji vodi računa po službenoj dužnosti. Revizijom se paušalno i neosnovano ukazuje na postojanje bitnih povreda odredaba parničnog postupka učinjenih pred drugostepenim sudom iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku pri čemu se ne navodi niti iz spisa proizilazi pogrešna primena ili neprimenjivanje neke od odredbi procesnog zakona koje su bile ili mogle biti od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju AA je od tadašnjeg OOSS JP „ED“ Užice, Pogon ED Nova Varoš kupio objekat TS .. KV ... u vezi čega je sačinjen ugovor koji je kod prodavca zaveden pod brojem .. dana 13.02.1992. godine i nije overen pred sudom. Navedeni objekat, trafo stanica je tokom NATO bombardovanja 1999. godine bio oštećen i nalazio se u lošem stanju. Tužilac je osnovan 2009. godine radi obavljanja delatnosti reciklaže otpadnog jestivog ulja a 30.06.2009. godine je zaključio sporazum sa Elektrodistribucijom Nova Varoš da izvrši adaptaciju i dogradnju navedenog objekta nakon čega je podneo i zahtev za legalizaciju Opštinskoj upravi Nova Varoš, Odeljenju za imovinsko pravne, komunalne, stambene i urbanističke poslove. Parcela na kojoj se nalazi sporni objekat je bila u isključivoj svojini tužene Republike Srbije a nosilac prava korišćenja je bilo Privrednog društvo Drinsko Limske hidroelektrane DOO. Kako je navedeni objekat izgrađen na kp. .. i kp.br. .. tužilac se zbog svojinskog režima parcela obratio tuženoj kao vlasniku i korisniku parcela na kojima je objekat izgrađen radi dobijanja zemljišta u zakup ali je od tužene dobio saglasnost za korišćenje zemljišta dok je korisnik Privredno društvo Drinsko Limske elktrane naložio da dostavi rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranju građevinske parcele za taj objekat. Postupajući po tom zahtevu Opštinska uprava Nova Varoš, Odeljenje za imovinsko pravne, komunalne, stambene i urbanističke poslove, donela je rešenje 21.08.2012. godine kojim je utvrđeno zemljište za redovnu upotrebu poslovnog objekta tužioca. Na osnovu dobijenog rešenja formirana je posebna kp.br. .. koja je upisana u LN br. .. KO ... a tužilac je upisan kao držalac poslovne zgrade za koju nije utvrđena delatnost a koja je izgrađena na kp.br. .., dok je parcela .. upisana kao javna svojina, isključivi vlasnik tužena RS, dok je kao nosilac prava korišćenja izbrisano Privredno društvo Drinsko Limske hidroelektrane DOO.

Nalazeći da je po ugovorima iz 1992. godine i 2010. godine, koji su za predmet imali objekat a ne zemljište i proizvode pravno dejstvo tužilac stekao pravo svojine na objektu iz kog prava tužilac crpi pravo korišćenja zemljišta na kome se objekat nalazi dok objekat postoji u meri potrebnoj za redovnu upotrebu, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev primenom člana 3. stav 2. Zakona o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik SRS“ br. 93/14) i ranije važećih Zakona o prometu nepokretnosti.

Pravilno je pobijanom presudom primenjeno materijalno pravo preinačenjem prvostepene presude i odbijanjem tužbenog zahteva za utvrđenje isključivog prava korišćenja tužioca na traženoj nepokretnosti i upis isključive svojine na parceli u javnim knjigama. Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Neovereni ugovor o kupoprodaji, kojim je pravni prethodnik tužioca kupio trafo stanicu 1992. godine u fotokopiji, bez pečata prodavca i oznake zemljišta je zaključen suprotno članu 3. Zakona o elektroprivredi („Sl. glasnik RS“ br. 45/91....44/95) i članu 15. Zakona o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik SRS“, br. 43/81... 40/89) i ne proizvodi pravno dejstvo. Istovremeno sporazum zaključen između tužioca i Elektrodistribucije Nova Varoš od 30.06.2009. godine, kojim se dozvoljava adaptacija i dogradnja razrušene trafo stanice u Donjoj Bistrici definiše samo privremeno korišćenje tog objekta, vremenski ograničava korišćenje objekta na deset godina od dana završetka adaptacije i ne predstavlja zakoniti pravni osnov za sticanje svojine. Saglasnost PD „Drinko Limske elektrane“ DOO od 25.11.2009. godine pravo korišćenja zemljišta potvrđuje tužiocu u skladu sa navedenim sporazumom od 30.06.2009. godine i kao privremeno. Kako tužilac zasniva svoje potraživanje na zemljištu akcesorno prema pravu na objektu, pravilno je pobijanom odlukom ocenjeno da nisu ispunjeni zakonski uslovi za usvajanje tužbenog zahteva a razloge koje je za svoju odluku naveo drugostepeni sud kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvate i ovaj sud u celosti.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić