Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilja AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Konstantin Rankov, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Milan Pajtašev, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1328/21 od 26.05.2021. godine, na sednici veća održanoj 01.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1328/21 od 26.05.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 1360/20 od 25.03.2021. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile da se obaveže tuženi da im isplati iznose bliže određene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od 04.12.2011. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezane su tužilje da tuženom solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 27.526,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1328/21 od 26.05.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužilja i prvostepena presuda preinačena tako što je obavezan tuženi da tužiljama isplati pojedinačne određene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od 04.12.2011. godine do isplate, kao i da tužiljama naknadi troškove postupka u iznosu od 42.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 24.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postuka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP protiv odluke drugostepenog suda u kojem je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi isplate podneta je 14.10.2020. godine. Vrednost predmeta spora u odnosu na svaku tužilju pojedinačno ne prelazi najviši iznos od 60.458,73 dinara.

Imajući u vidu da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti, zatim da predmetni spor nije spor iz navedene zakonske odredbe člana 441. ZPP, niti se radi o potraživanju u novcu u radnom sporu, s obzirom da tuženi nije poslodavac, već je fizičko lice, odnosno likvidacioni upravnik protiv koga su tužilje podnele tužbu sa navodom da im je svojim postupanjem prouzrokovao štetu. Po oceni ovog suda ne radi se o radnom sporu, niti o sporu iz radnog odnosa, a samim tim ni potraživanju iz radnog spora, pa se na ovu vrstu sporova primenjuju pravila o sporu male vrednosti u smislu citirane odredbe člana 468. stav 1. ZPP.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, te je revizija tuženog nedozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi po izmenjenom članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić