.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5660/2020
24.02.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Zorana Hadžića, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP iz Beograda, koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, protiv tuženih AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milanka Avramović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1822/18 od 17.07.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 24.02.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1822/18 od 17.07.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1822/18 od 17.07.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1822/18 od 17.07.2019. godine, odbijena je, žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8716/17 od 28.09.2017. godine, kojom je odbijen, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tužene da mu solidarno isplate iznos od 2.589.443,48 dinara, kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga od 1.366.497,60 dinara, počev od 12.02.2016. godine do isplate, a obavezan je tužilac da tuženoj BB, na ime ime troškova postupka, isplati iznos od 121.450,00 dinara. Odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11... 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Ispitujući ispunjenost uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu sadržinu tražene sudske zaštite, pravnosnažnu presudu donetu primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje i razloge na kojima je zasnovana, kao i sadržinu revizije, pa je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Pravnosnažnom presudom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obavežu tužene da mu solidarno isplate iznos od 2.589.443,48 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, iz razloga što ugovor od 07.05.2007. godine ne proizvodi pravno dejstvo prema tuženima i da ih u odsustvu njihovog naknadnog odobrenja ne obavezuje, s obzirom da VV nije bio ovlašćen za zaključenje ugovora, kojim bi u ime i za račun tuženih prihvatio bilo kakvu novčanu obavezu, o čemu je odlučeno primenom članova 84, 85, 88. i 91. ZOO.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužioca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa u primeni materijalnog prava u istovetnoj ili sličnoj činjeničnoj situaciji. Okolnosti ovog slučaja uključuju utvrđenje o ništavom punomoćju upotrebljenom kod zaključenja ugovora kao akta preduzetog u sklopu radnji zbog kojih se vodi krivični postupak zbog krivičnog dela prevare izvršene na štetu ovde tuženih vezano za radnje rušenja njihovog objekta, ustupljenog prava gradnje drugom licu, pa u daljem preduzimanih pravnih poslova i vršenih raspolaganja, tako da se ne radi o istovrsnom činjeničnom i pravnom stanju, odnosno uporedbenoj stvari na koju se revident poziva. Odluke nižestepenih sudova su zasnovane na primeni materijalnog prava odgovarajućeg okolnostima ovog slučaja.
S obzirom da nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 03.12.2009. godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 2.589.443,48 dinara, što na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od 27.106 evra (1 evro = 95,5282 dinara).
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca nedozvoljena i na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća- sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
