Vrhovni kasacioni sud je ispitao drugostepenu presudu u pobijanom delu, u smislu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku - ZPP i utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju koje je pravilno utvrđeno, pravni prethodnik tužilaca sada pok. DD je dana 09.06.2016. godine zaključio kao prodavac Ugovor o kupoprodaji sa maloletnim tuženim kao kupcem. Članom 2. ovog ugovora prodavac se obavezao da izvrši radove koji se sastoje od uređenja parkinga, betoniranja i uređenja prostora oko zgrade, uređenja ostave, kade, slivnika na terase, sve u roku od 45 dana od dana overe ugovora. Kupac se obavezao na isplatu ostataka kupoprodajne cene u iznosu od 4.000 evra po izvršenim radovima. Aneksom ugovora od 27.07.2016. godine tačkom 2. je određen rok za izvršenje navedenih radova najkasnije do 01.09.2016. godine. Prema članu 3. ovog aneksa, ukoliko prodavac u roku ne preduzme navedene radnje, saglasan je da kupac od preostalog dela kupoprodajne cene angažuje radnike koji će izvršiti navedene radove, prodavcu dostaviti dokaz o utrošenim sredstvima i eventualnu razliku isplatiti prodavcu. Utvrđeno je da pravni prethodnik tužilaca nije u roku izvršio sve ugovorene radove, niti ih je tuženi izvršio o svom trošku, a iz nalaza i mišljenja veštaka utvrđeno je koji su radovi ostali neizvršeni. Tužioci su tražili da im maloletni tuženi isplati ostatak kupoprodajne cene u iznosu od 4.000 evra prema Ugovoru o kupoprodaji od 09.06.2016. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanom delu drugostepene presude primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen kao neosnovan zahtev tužilaca da im maloletni tuženi isplati ostatak kupoprodajne cene u iznosu od 4.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Prema članu 122. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, u dvostranim ugovorima ni jedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom određeno, ili ako što drugo proističe iz prirode posla.

Ugovorne strane su ugovorom o kupoprodaji i aneksom odnose regulisale tako što je prodavac preuzeo obavezu da izvrši navedene radove, nakon čega će kupac isplatiti iznos od 4.000 evra. S obzirom da je iz nalaza i mišljenja veštaka utvrđeno da pravni prethodnik tužilaca svoju obavezu izvođenja radova nije u celosti ispunio, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da nije dospela ni obaveza tuženog na isplatu iznosa od 4.000 evra u dinarskoj protivvrednosti kao ostatka kupoprodajne cene iz ugovora o kupoprodaji.

Revizijom tužilaca neosnovano se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i navodi da je tuženi imao mogućnost, prema aneksu kupoprodajnog ugovora, da od preostalog dela kupoprodajne cene angažuje radnike koji će izvršiti radove koje prodavac nije preduzeo u ugovorenom roku. Međutim, kako pravilno zaključuje drugostepeni sud, odredbom člana 3. Aneksa ugovora o kupoprodaji predviđena je mogućnost da tuženi sam izvrši radove koji nisu završeni u ugovorenom roku, a ne i njegova obaveza za izvršenje navedenih radova, pa u situaciji kada pravni prethodnik tužilaca svoju obavezu nije u celosti ispunio kako je to bilo predviđeno ugovorom o kupoprodaji, nije dospela ni obaveza tuženog da tužiocu isplati ugovoreni iznos na ime ostatka kupoprodajne cene.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić