Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je otac tuženom BB. Parnične stranke žive u istoj kući, ali u odvojenim delovima. Tužilac, koji ima 80 godina, živi sam u prizemnom delu kuće, a tuženi sa svojom porodicom živi na spratnom delu iste kuće. Tužilac tvrdi da tuženi već duže vreme vrši prema njemu psihofizičko nasilje, a tuženi je naveo da je sa tužiocem u lošim odnosima, da smatra da tužilac ima zdravstveni problem i da je oca prijavio policiji zbog maltretiranja. Prema izveštaju Centra za socijalni rad u Kragujevcu od 11.09.2020. godine celishodno je usvojiti obostrane mere za zaštitu od nasilja u porodici na period od godinu dana, a po potrebi i duže. Punomoćnik tužioca je ukazao da je postupak u ovom predmetu nastao kao protivtužba iz predmeta P2 1005/17 u kom postupku je presudom od 11.06.2018. godine delimično usvojen tužbeni zahtev i zabranjeno AA da uznemirava tužioca u tom postupku BB i da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojima ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužioca. Pravnosnažnom presudom P2 116/19 od 31.10.2019. godine, određena je mera zaštite od nasilja u porodici i zabranjeno tuženom BB da dalje uznemirava tužioca AA, dok je presuda ukinuta u pogledu mere zabrane približavanja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je uzimajući u obzir mišljenje organa starateljstva, shodno odredbi člana 197, 198. i 199. Porodičnog zakona produžio mere zaštite od nasilja u porodici i zabranio tuženom da dalje uznemirava tužioca (mera određena presudom P2 116/19 od 31.10.2019. godine, koja je važila do 31.10.2020. godine) ali produžio i meru tužiocu da dalje uznemirava tuženog (mera određena presudom P2 1005/17 od 11.06.2018. godine, koja je važila od 10.08.2018. godine do 10.08.2019. godine), dok u preostalom delu nije prihvatio mišljenje stručnog tima kojim su predložene obostrane mere zabrane približavanja ceneći da iste nisu celishodne, imajući u vidu organizaciju života stranaka.

Drugostepeni sud je prihvatio utvrđeno činjenično stanje i datu argumentaciju prvostepenog suda, pa je odbio kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrdio prvostepenu presudu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Nasilje u porodici je definisano članom 197. Porodičnog zakona ("Službeni glasnik RS", broj 18/05, 72/11 i 6/15) tako što je stavom jedan određeno da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu dva navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici. Mere zaštite propisane su članom 198. stav 2. Porodičnog zakona i izriču se u skladu sa izvršenom vrstom nasilja i ciljem zaštite, kao sankcija za učinjenu povredu, ali i iz preventivnih razloga radi sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja i obezbeđenja spokojstva i bezbednosti ne samo žrtve, već i ostalih članova porodice.

Odredbom člana 199. Porodičnog zakona propisano je da se mera zaštite od nasilja u porodici može produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera određena.

Odredbe člana 284. i 287. Porodičnog zakona sadrže regulativu za postupanje u sporovima za zaštitu od nasilja u porodici.

U konkretnom slučaju tužilac i tuženi su otac i sin. Pravnosnažnom presudom P2 1005/17 od 11.06.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca u tom postupku BB protiv tuženog AA i tuženom zabranjeno uznemiravanje tužioca uz izricanje mera zaštite od nasilja u porodici sa trajanjem od godinu dana od dana pravnosnažnosti presude (pravnosnažna 10.08.2018. godine). Protivtužba AA je razdružena iz predmeta P2 1005/17 i zavedena kao nova parnica i u tom postupku je produžena mera za zaštitu od nasilja u porodici i zabranjeno tužiocu AA da dalje uznemirava BB.

Mere zaštite od nasilja u porodici moraju biti efikasne i svrsishodne, kako bi mogle ostvariti svoj cilj na planu prevencije, kako posebne tako i opšte, a određivanje i produženje mera zaštite mora biti adekvatno utvrđenom nasilju i u korelaciji sa traženim merama zaštite od nasilja u porodici. Mere zaštite od nasilja u porodici produžavaju se kada kod žrtve i dalje postoji strah od ponavljanja nasilja, s tim što se istekom mere ne može podneti zahtev za njeno produženje, već tužba za ponovno određivanje mere zaštite od nasilja. Međutim, u konkretnom slučaju, upravo u odnosu na svrhu i cilj određivanja mera zaštite od nasilja u porodici i produženja istih, u odsustvu tvrdnje tuženog o postojanju nasilja definisanog kroz određeni zahtev, izostalo je činjenično stanje od značaja za odluku definisanu od strane suda kao produženje mere zabrane tužiocu AA da dalje uznemirava tuženog BB.

Sve napred navedeno dovodi do zaključka da nižestepeni sudovi nisu pravilno primenili odredbe materijalnog prava i nisu u potpunosti utvrdili da li prema tužiocu postoje uslovi za produženje mera zaštite od nasilja u porodici. Iz tih razloga, presude nižestepenih sudova su morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će upotpuniti činjenično stanje u smislu izloženog i uz pravilnu primenu materijalnog prava doneti odluku da li prema tužiocu postoje uslovi za produženje mera zaštite od nasilja u porodici.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer ista zavisi od konačnog ishoda spora.

Iz izloženog, a primenom člana 416. stav 2 ZPP, odlučano je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić