Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim rešenjem učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer Krivični zakonik propisuje u članu 97. stav 2. da, rehabilitacija nastaje na osnovu samog zakona – zakonska rehabilitacija, da organ kojem je povereno vođenje kaznene evidencije u postupku odlučivanja o zakonskoj rehabilitaciji donosi odluku koja je deklaratorna, što znači da je zakonska rehabilitacija nastupila po sili zakona i to u momentu ispunjenja uslova za rehabilitaciju i da se rešenjem organa kome je povereno vođenje kaznene evidencije samo potvrđuje nastupanje zakonske rehabilitacije. Dalje se navodi da okolnost da se protiv nekog lica vodi krivični postupak ne može biti razlog za donošenje rešenja kojim se odbija zahtev za zakonsku rehabilitaciju, jer odredbe materijalnog zakona – Krivičnog zakonika ne predviđaju takvu mogućnost. Šta više Krivični zakonik predviđa upravo suprotno - zakonska rehabilitacija nastupa po sili zakona. Odredbe procesnog zakona – Zakonika o krivičnom postupku predviđaju da organ kome je povereno vođenje kaznene evidencije vrši prethodna ispitivanja, a što shodno odredbi člana 570. stav 1. tačka 2) ZKP podrazumeva i ispitivanje „da li je protiv osuđenog u toku krivični postupak za novo krivčino delo učinjeno pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju“. Po stavu odbrane, uslovi za nastupanje zakonske rehabilitacije predviđeni su samo Krivičnim zakonikom, a prethodna ispitivanja ne sadrže niti jednu normu koja predviđa prepreku ili dopunski uslov za nastupanje zakonske rehabilitacije, a pogotovo ne činjenicu da je krivični postupak u toku. Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP branilac navodi i da pobijano rešenje sadrži nepravilno tumačenje odredaba koje se tiču rehabilitacije (član 97. – 101. Krivičnog zakonika) i nepravilan stav iznet u pobijanom rešenju kojim je dovedena u vezu zakonska i sudska rehabilitacija, jer je na taj način suspendovana odredba člana 98. stav 1. KZ u delu koji glasi „zakonska rehabilitacija se daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana...“. U vezi sa iznetim branilac ukazuje na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 909/21 od 30.09.2021. godine i navodi da je sličnost između postupka u napred označenom predmetu i ovog postupka u činjenici da u oba slučaja zakonsku rehabilitaciju traži lice koje ima više osuda, te da okolnost (više osuda) ne predstavlja prepreku zakonskoj rehabilitaciji, ukoliko osuđeno lice pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nije bilo osuđivano (okrivljni AA je osuđen za krivično delo izvršeno pre osude čija se zakonska rehabilitacija traži, jer je presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 763/18 od 19.06.2018. godine osuđen za krivično delo koje je izvršio pre osude po presudi Drugog osnovnog suda u Beogradu K 664/17 od 04.04.2018. godine – čije se brisanje traži).

Ovakvi navodi branioca izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni su kao neosnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 98. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da se zakonska rehabilitacija daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim licima. Stavom 2. tačka 3. istog člana, propisano je da zakonska rehabilitacija nastaje ako lice kojem je izrečena uslovna osuda u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja ne učini novo krivično delo.

Međutim, pored ispunjenja uslova iz člana 98. stav 1. KZ propisanih odredbama materijalnog zakona, odredbama Zakonika o krivičnom postupku kojima je uređen postupak za rehabilitaciju, odredbom člana 570. ZKP propisani su i procesni uslovi u postupanju nadležnog organa i određeno je da će pre odlučivanja o ispunjenosti zakonskih uslova za nastanak zakonske rehabilitacije, nadležni organ iz člana 569. ovog Zakonika obaviti potrebna proveravanja, a naročito ispitati: 1) da li je izvršena sporedna kazna ili još traju mere bezbednosti; 2) da li je protiv osuđenog u toku krivični postupak za novo krivično delo učinjeno pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju.

Stoga, nadležni organ koji donosi rešenje mora da utvrdi ne samo da li lice u pitanju u određenom periodu nije bilo osuđeno već i da u tom periodu nije učinilo krivično delo po kome bi postupak bio u toku, jer član 98. i član 99. KZ ne vezuju rehabilitaciju (brisanje osude), za odsustvo nove osude. Dakle, donošenje rešenja o rehabilitaciji se odlaže ako je krivični postupak u toku, sve do okončanja novog postupka.

Kako je sud na osnovu dopisa Drugog osnovnog suda u Beogradu Ku 8975/2021 od 20.05.2021. godine utvrdio da je protiv okrivljenog AA pred Višim sudom u Beogradu pokrenut novi krivični postupak zbog krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. KZ u predmetu Kt-56/2020, pravilno je primenom odredbe člana 570. ZKP našao da u konkretnoj procesnoj situaciji nisu ispunjeni uslovi za utvrđivanje nastupanja zakonske rehabilitacije. Pored toga, donošenjem pobijanog rešenja u kome se utvrđuje da je protiv okrivljnog u toku krivični postpuak, ne prejudicira se u pogledu osude u postupku koji je u toku, pa se time ni ne čini povreda prezumpcije nevinosti okrivljenog.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za utvrđivanje nastupanja zakonske rehabilitacije, obzirom da nije ispunjena prva procesna pretpostavka, jer je protiv osuđenog u toku krivični postupak za novo krivično delo učinjeno pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju, zbog čega nije ni bilo uslova da se dalje razmatraju materijalne pretpostavke propisane Krivičnim zakonikom za zakonsku rehabilitaciju okrivljenog AA, te da nižestepenim rešenjem sud nije učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i presudu Kzz 909/21 od 30.09.2021. godine na koju se branilac poziva u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, ali nalazi da u konkretnom slučaju nije u pitanju isto činjenično i pravno stanje, imajući u vidu da u ovom postupku, za razliku od postupka u predmetu Kzz 909/21, nisu bili ispunjeni procesni uslovi za odlučivanje o ispunjenosti zakonskih uslova za nastanak zakonske rehabilitacije (član 570. ZKP), a kako je to napred obrazloženo.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 492. stav 1. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić