Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3445/17 od 28.08.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku P 3493/16 od 09.03.2017. godine u trećem i četvrtom stavu izreke, u odnosu na tuženog BB iz ... . Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Čačku P 3493/16 od 09.03.2017. godine u prvom i drugom stavu izreke u odnosu na tuženog BB iz ..., tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja, u odnosu na ovog tuženog, tražila da se utvrdi da je pokojni GG bivši iz ... svojeručnim testamentom sačinjenim 26.09.1976. godine, koji je proglašen 17.09.2008. godine na zapisniku pred Osnovnim sudom u Čačku, u predmetu O. 1256/08, povredio pravo na nužni deo tužilje kao pravnog sledbenika sada pokojnog DD iz ..., u delu testamenta koji glasi: drugu polovinu mog dela ostavljam na ravne časti DD, BB i VV, s`tim da BB kao najmlađi isplati DD i VV po 30.000,00 dinara prema sadašnjoj vrednosti novca, a ukoliko se promeni vrednost novca onda toliko novca da se može kupiti stakla 3mm za današnjih 30.000,00 dinara“, što je tuženi BB u čiju korist je ovo prekomerno zaveštajno raspolaganje učinjeno obavezan da prizna i trpi da se to zaveštajno raspolaganje umanji do namirenja nužnog dela tužilje (tačka 1) i odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tuženi BB, kao solidarni dužnik sa tuženom VV, obaveže na isplatu novčane protivvrednosti tužiljinog nužnog naslednog dela u iznosu od 398.074,917 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.03.2017. godine do isplate (tačka 2). Stavom trećim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Čačku P 3493/16 od 09.03.2017. godine u odnosu na tuženu VV iz ... i u odnosu na ovu tuženu tužba odbačena. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženom BB iz ... nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 327.000,00 dinara, da ovom tuženom nadoknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara i da tuženoj VV iz ... nadoknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 86.834,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da je revizija nedozvoljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3), osim iz člana 404. tog zakona. Prema članu 403. stav 3. tog zakona, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući izloženo u vidu, tužiljina revizija nije dozvoljena u odnosu na odluku kojom je odbijena njena žalba i potvrđena prvostepena presuda u trećem i četvrtom stavu izreke. Vrednost predmeta spora u tom pobijanom delu od 113.579,193 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, obračunatu po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, u iznosu od 4.057.880,00 dinara. Revizija tužilje u odnosu na taj deo drugostepene presude nije zasnovana na odredbi člana 404. ZPP.

Iz tih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o reviziji tužilje u odnosu na preostali deo drugostepene presude, na osnovu člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. i člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiljina revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedenog člana nije zakonski razlog za reviziju (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP). Revizijom se konkretno ne ukazuje da je drugostepeni sud propustio da primeni ili da je pogrešno primenio neku procesnu odredbu, i tako učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka u smislu člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, svojeručnim testamentom od 26.09.1976. godine sada pokojni GG (umro ...1976. godine) raspolagao je svojom zaostavštinom. Ostavioca su nadživeli supruga i sinovi - DD i tuženi BB. Tužena VV je ćerka sada pokojne ĐĐ, ostaviočeve supruge. U postupku raspravljanja zaostavštine ostaviočev sin DD upućen je na parnicu radi utvrđenja da je testamentalnim raspolaganjem povređen njegov nužni deo. U pokrenutoj parnici, presudom P 2446/11 od 12.05.2014. godine, pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti testamenta pokojnog GG bivšeg iz ... u određenom delu, kao i zahtev podnosioca tužbe da se tužena VV obaveže da, solidarno sa tuženim BB, na ime povrede nužnog naslednog dela isplati iznos od 511.654,11 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.04.2011. godine. Podnosilac tužbe DD je umro tokom postupka (...2014. godine). Započetu parnicu preuzela je njegova ćerka AA i u podnesku od 06.01.2017. godine istakla zahtev za utvrđenje da joj je, kao pravnom sledbeniku pokojnog DD, povređeno pravo na nužni deo i zahtev da se tuženi obavežu na solidarnu isplatu novčane protivvrednosti nužnog dela u iznosu od 511.654,11 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.04.2011. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno cenio osnovanost navoda žalbe tužene VV o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 10. ZPP. O tužbenom zahtevu kojim je od ove tužene traženo da, solidarno sa tuženim BB, isplati novčanu protivvrednost nužnog dela podnosioca tužbe, sada pokojnog DD, pravnosnažno je odlučeno presudom P 2446/11 od 12.05.2014. godine. Prvostepeni sud je, odlučujući o istom zahtevu istaknutom u tužiljinom podnesku od 06.01.2017. godine, odlučio o pravnosnažno presuđenoj stvari i tako učinio označenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Posledica tako učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka je predviđena članom 391. stav 3. ZPP, čijom primenom je drugostepeni sud pravilno ukinuo prvostepenu presudu i u odnosu na tuženu VV odbacio tužbu.

Po stanovištu drugostepenog suda, o tužbenom zahtevu u odnosu na tuženog BB odlučeno je pogrešnom primenom materijalnog prava - odredbe člana 60. Zakona o nasleđivanju, kojom je propisano da smanjenje zaveštajnih raspolaganja mogu zahtevati nužni naslednici. Polazeći od ove odredbe, drugostepeni sud je zaključio da je pravo na nužni deo lično pravo koje se gasi smrću nužnog naslednika i ne može preći na njegove naslednike, ni u slučaju kada je on pokrenuo parnicu, što znači da je smrću DD to pravo ugašeno i nije prešlo na tužilju kao njegovog zakonskog naslednika.

Izloženo pravno stanovište nižestepenog suda je pravilno, bez obzira što je zasnovano na odredbi člana 60. važećeg Zakona o nasleđivanju koji se u ovom slučaju ne može primeniti. Naime, odredbom člana 237. stav 1. tog zakona propisano je da će se nasleđa otvorena pre njegovog stupanja na snagu raspraviti po propisima koji su do tada važili. S`obzirom da je testator GG umro ...1976. godine, u ovom slučaju primenjuju se odredbe Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik SRS“ broj 52/74).

Odredbom člana 40. tog zakona bilo je propisano da smanjenje raspolaganja testamentom i vraćanje poklona kojim je povređen nužni deo mogu tražiti samo nužni naslednici. Iz navedene odredbe sledi da je pravo na nužni deo lično pravo nužnog naslednika koje se gasi njegovom smrću, pa i u slučaju kada je nužni naslednik poveo parnicu radi ostvarenja tog prava.

Stoga, nisu osnovani navodi tužiljine revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić