Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8447/2021
28.12.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz sela ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Stanimir Radosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz sela ..., čiji je punomoćnik Zoran Mitić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca i reviziji tužioca AA, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 334/21 od 25.08.2021. godine, u sednici održanoj 28.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 334/21 od 25.08.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca i revizija tužioca AA, izjavljene protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 334/21 od 25.08.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 5582/19 od 03.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se obaveže tuženi da im na ime naknade štete isplati iznos od 35.777,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.05.2020. godine do isplate, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženom na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 103.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 334/21 od 25.08.2021. godine, stavom prvim i drugim izreke, odbijene su žalbe tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 5582/19 od 03.09.2020. godine, kao i zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno preko punomoćnika izjavili posebnu reviziju, shodno članu 404. stav 1. ZPP, a tužilac AA je izjavio reviziju lično.

Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20) ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Naime, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužiocima naknadi materijalnu štetu, iz razloga što tužioci nisu pružili dokaze da je tuženi izvršio štetnu radnju (seča stabala na parceli u vlasništvu tužilaca) na osnovu čega sudovi zaključuju da tuženi nije odgovoran ni u obavezi da tužiocima naknadi štetu. Shodno navedenom, sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa, već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a obrazloženje pobijanih presuda za odluku o odbijanju tužbenog zahteva u sladu je sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava, tako da ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ni novim tumačenjem prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Naime, Zakonom o parničnom postupku, članom 468. stav 1. propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe i da u takvom sporu protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena (član 479. stav 6), kao i da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3. ZPP) osim iz člana 404. ovog zakona (član 410. stav 2. tačka 5. ZPP).

Tužba je podneta 18.06.2015. godine.

Pobijanom presudom, odlučeno je u postupku o sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, jer se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, iz čega sledi da revizija nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP. Osim toga, tuženi AA je izjavio reviziju lično, a ne preko punomoćnika advokata, pa revizija tuženog ni iz tog razloga nije dozvoljena, shodno članu 410. stav 2. tačka 2. u vezi člana 85. stav 6. ZPP.