Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Gž 418/21 od 18.03.2021. godine, stavom prvim izreke nije dozvoljeno preinačenje tužbe učinjeno na ročištu za glavnu raspravu, održanom dana 28.09.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P 206/19 od 28.09.2020. godine u prvom stavu izreke. Stavom trećim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Pančevu P 206/19 od 28.09.2020. godine u trećem stavu izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilac stekao pravo korišćenja na kat. parcelama broj .., zemljište u građevinskom području od 4,39 ari i broj .. zemljište u građevinskom području od 8,34 ara, upisanim u LN broj .. KO ..., što je tuženi Grad Pančevo dužan da prizna i trpi da se tužilac po pravnosnažnosti presude upiše u katastar nepokretnosti, kao isključivi korisnik na predmetnim nepokretnostima. Stavom četvrtim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u četvrtom stavu izreke presude Osnovnog suda u Pančevu P 206/19 od 28.09.2020. godine, pa je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 232.650,00 dinara. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.750,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredbe iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju po održanoj raspravi od strane drugostepenog suda, BB, pravnom prethodniku i ocu tužioca, po podnetom zahtevu nadležnom organu, pravnom prethodniku tuženog – Sekretarijatu za upravne poslove SO Pančevo, 1966. godine, dodeljeno je radi gradnje kuće na trajno i besplatno korišćenje, građevinsko zemljište, kada je i uveden u posed katastarskih parcela broj .., površine 4,39 ari i broj .., površine 8,34 ari, obe u KO ... . Prilikom obnove zemljišnih knjiga 1969/70 došlo je do greške u identifikaciji katastarskih parcela, pa je otac tužioca upisan kao vlasnik stambene zgrade na susednoj kp br. .. i kao korisnik zemljišta na susednim parcelama broj .. i .. KO ... u društvenoj svojini, faktički dodeljenim VV iz ..., dok je kp br. .. bila evidentirana kao stambena zgrada sa dvorištem u društvenoj svojini, a kp br. .. KO kao njiva sa pravom korišćenja Opštine Pančevo. Darovnim ugovorom od 12.07.1976. godine, BB je poklonio svom sinu – tužiocu, nepokretnosti na kojima je prema stanju u zemljišnim knjigama bio imalac prava. Na osnovu tog ugovora rešenjem Opštinskog suda u Pančevu Dn 2654/76 od 14.07.1976. godine, dozvoljen je u korist tužioca upis prava svojine na stambenoj zgradi sagrađenoj na kp br. .. u KO ..., kao i prenos prava trajnog korišćenja kp br. .., njiva u selu od 5,72 ara i broj .., dvorište u selu od 2,57 ari upisanih u istom zemljišno knjižnom ulošku. Radi ispravke pogreške u identifikaciji označenih parcela, VV iz ..., kome je rešenjem SO Pančevo od 03.09.1966. godine dodeljeno na besplatno i trajno korišćenje kat.parcela broj .. KO ..., podneo je tužbu protiv tužioca Opštinskom sudu u Pančevu. Pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja tog suda P 338/90 od 13.03.1990. godine, obavezan je tužilac AA da VV prizna pravo svojine na stambenoj zgradi izgrađenoj na kp br. .. i pravo korišćenja na kp br. .. i .. u KO ... po osnovu održaja i označenog rešenja. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke, identifikovano je da je tužilac u faktičkom posedu kp br. .. na kojoj je sagrađen stambeni objekat i neizgrađene kat. parcele .., njive druge klase. Objekat na kp .. udaljen je od regulacione linije pet metara, što ukazuje da se ne radi o starom objektu upisanom u katastru nepokretnosti,već o objektu sagrađenom uz dobijeno rešenje o rušenju starog objekta i građevinske dozvole za izgradnju novog objekta, ali sa pogrešno označenim brojem parcele .. KO ... . Tužioca, a i njegovog pravnog prethodnika, od ulaska u posed kat. parcela .. i .. niko nije uznemiravao u korišćenju. Objekat je sagrađen na kp .. i u postupku je legalizacije. Prema prepisu LN br. .. KO ..., kao nosilac prava javne svojine na kp .. i .. upisan je tuženi Grad Pančevo, sa obimom udela 1/1, a porodična stambena zgrada i pomoćna zgrada na kp .. upisani su kao državna svojina Republike Srbije, i korisnika tuženog Grada Pančevo sa obimom udela 1/1.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, Apelacioni sud u Beogradu, pravilnom primenom odredbe iz člana 199. u vezi sa članom 74. stav 1. ZPP, nije dozvolio preinačenje tužbe u odnosu na tužiočevog oca, jer se ne može voditi parnični postupak u ime preminulog lica i preinačio odluku prvostepenog suda u delu da je pok. otac tužioca stekao pravo korišćenja na predmetnim kat. parcelama, utvrđujući da je tužilac AA iz ..., stekao pravo korišćenja na kp .. i .., zemljište u građevinskom području, upisanim u LN br. .. KO ..., što je tuženi Grad Pančevo dužan da prizna i trpi da se tužilac po pravnosnažnosti presude upiše u katastar nepokretnosti kao isključivi korisnik.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da posle donošenja Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br.72/19...9/20), kojim se dozvoljava konverzija prava korišćenja zemljišta, institut održaja može se po analogiji primeniti i na pravo korišćenja. Putem održaja, pravo korišćenja se može steći na celoj stvari ili realnom delu stvari, ako su ispunjeni uslovi državine određenog kvaliteta i trajanja, shodno članu 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Imajuću u vidu odredbu člana 102. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, gde je propisano da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu pretvara u pravo svojine bez naknade, a polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, da je tužilac sporne nepokretnosti koristio nesmetano i neprekidno kao savestan držalac preko 20 godina, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužilac zajedno sa svojim pravnim prethodnikom stekao pravo korišćenja po osnovu održaja u smislu odredbe iz člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Pri tome, tužilac i njegov pravni prethodnik su bili savesni držaoci predmetnih nepokretnosti jer nisu znali ili nisu mogli znati da stvar koju drže nije njihova, tužilac osnovano verujući da je stekao pravo korišćenja Ugovorom o poklonu iz 1976. godine,a njegov otac dodeljivanjem zemljišta od nadležnog organa 1966.godine. U posed predmetnih parcela stupio je pravni prethodnik tužioca odmah po dodeljivanju. Na parceli je izgrađen stambeni objekat uz znanje, saglasnost i odobrenje vlasnika, odnosno titulara društvene svojine, ali su tužilac i njegov pravni prethodnik, bili pogrešno upisani kao korisnici susednih parcela i vlasnici stambene zgrade na jednoj od tih parcela. Građenju i korišćenju se niko nije protivio.

Navodima revizije se ističe da su prvostepeni i drugostepeni sud pogrešno primenili materijalno pravo i pogrešno zaključili da je tužilac stekao pravo korišćenja na predmetnim katastarskim parcelama, kod činjenice da je pravni prethodnik tužioca državinu zasnovao na rešenju nadležnog organa iz 1966. godine, a da tužilac ovo rešenje ne poseduje, a ne poseduje ni darovni ugovor o poklonu iste nepokretnosti iz 1976. godine, iz čega sledi da su sudovi svoju odluku zasnovali na nepostojećem rešenju iz 1966. godine i nepostojećem Ugovoru o poklonu iz 1976. godine, tako da je zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno. Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, dok se revizijskim navodima neosnovano ukazuje na suprotno. Naime, kod pravilno i potpuno utvrđene činjenice, da su tužilac i njegov pravni prethodnik nesmetano i neprekidno, kao savesni držaoci, preko 20 godina, koristili predmetne nepokretnosti, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je tužilac zajedno sa svojim pravnim prethodnikom stekao pravo korišćenja predmetnih nepokretnosti po osnovu održaja, u smislu odredbe člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i člana 102. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji gde je propisano da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu pretvara u pravo svojine bez naknade, iz čega sledi da se institut održaja može po analogiji primeniti i na pravo korišćenja.

Ostalim navodima revizije tuženi ponavlja navode istaknute u žalbi. Drugostepeni sud je ocenio sve žalbene navode tuženog koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi i za svoju odluku je dao jasne i obrazložene razloge. Njima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi. Ni ostalim navodima u reviziji, koje je Vrhovni kasacioni sud takođe cenio, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ni ovi navodi nisu posebno obrazlagani.

Tuženi u postupku po reviziji nije uspeo, pa mu ne pripadaju troškovi sastava revizije, koje je tražio i opredelio u smislu člana 153. i člana 154. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. i člana 165. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić