Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Mapine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Lakićević advokat iz ..., protiv tuženog- protivtužioca Javne medijske ustanove „Radio televizija Srbije“, čiji je punomoćnik Olga D. Đorđević advokat iz ..., radi naknade štete zbog izgubljene zarade i sticanja bez osnova, odlučujući o revizijama parničnih stranaka koje su izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3143/19 od 17.01.2020. godine, u sednici veća koja je održana dana 20.01.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca-protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3143/19 od 17.01.2020. godine.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3143/19 od 17.01.2020. godine i predmet VRAĆA istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2031/17 od 14.05.2019. godine koja je ispravljena rešenjem istog suda P1 2031/17 od 16.09.2019. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog kojim je tražio da se obaveže tuženi-protivtužilac da mu na ime neisplaćene jubilarne nagrade za 20 godina radnog staža isplati iznos od 136.780,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 29.11.2016. godine pa do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac- protivtuženi tražio da se obaveže tuženi- protivtužilac da tužiocu-protivtuženom na ime naknade štete zbog izgubljene zarade, za period od 25.12.2009. godine do 05.01.2015. godine, isplati iznose bliže navedene u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen protivtužbeni zahtev pa je obavezan tužilac-protivtuženi da tuženom-protivtužiocu na ime povraćaja isplaćene otpremnine isplati iznos od 578.657,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 21.07.2017. godine pa do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom izvršenja. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca kojim je tražio da se obaveže tužilac-protivtuženi da na iznos od 578.657,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu počev od 04.06.2014. godine do 27.07.2017. godine. Stavom petim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3143/19 od 17.01.2020. godine preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2031/17 od 14.05.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 2031/17 od 16.09.2019. godine u delu stava drugog, pa je obavezan tuženi-protivtužilac da tužiocu-protivtuženom na ime naknade štete u visini izgubljene zarade za period od maja 2014. godine do januara 2015. godine isplati iznose bliže označene u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca-protivtuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2031/17 od 14.05.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda pod istim brojem od 16.09.2019. godine u preostalom delu stava drugog izreke i u stavu petom izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi- protivtužilac da tužiocu-protivtuženom naknadi troškove parničnog postupka za sastav žalbe od 12.000,00 dinara preko toga zahtev tužioca-protivtuženog za naknadu troškova je odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to protiv stava drugog i trećeg izreke tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 404. ZPP.

Takođe i tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju i to protiv stava prvog i trećeg izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe članova 403. stav 2. tačka 2. i 404. ZPP.

Tužilac-protivtuženi je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

O reviziji tužioca ovaj sud je odlučivao primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20), s obzirom da je drugostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke (u kom delu je pobijana od strane tužioca-protivtuženog), nije preinačena da bi se o njoj odlučivalo primenom člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1.ZPP propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. tog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu postoji potreba za odlučivanjem o posebnoj reviziji tužioca-protivtuženog predviđenoj navedenom odredbom (posebna revizija) radi ujednačavanja sudske prakse u pogledu dospelosti potraživanja naknade štete na ime izgubljene zarade zbog nezakonitog otkaza.

Iz tog razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da su revizije parničnih stranaka osnovane.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u postupku revizije pazi po službenoj dužnosti.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 9705/10 od 10.07.2012. godine (potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 6523/12 od 04.06.2012. godine) poništeno kao nezakonito rešenje generalnog direktora tuženog broj .. od 24.12.2009. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za obavljanjem posla usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kao nezakonito, i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Izvršavajući pravnosnažnu presudu tuženi- protivtužilac je tužioca-protivtuženog vratio na rad počev od 05.01.2015. godine. Tužilac je tužbu u ovoj parnici podneo dana 12.06.2017. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pozivajući se na odredbu člana 196. Zakona o radu odbio tužbeni zahtev za naknadu štete na ime izgubljene zarade za period od 25.12.2009. godine do 05.01.2015. godine, sa obrazloženjem da je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 9705/10 od 10.07.2012. godine kojom je poništeno kao nezakonito rešenje generalnog direktora tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu-protivtuženom postala pravosnažna dana 04.06.2012. godine, a tužba u ovoj parnici podneta dana 12.06.2017. godine, po proteku trogodišnjeg roka zastarelosti iz člana 196. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i obavezao tuženog- protivtužioca da tužiocu-protivtuženom na ime naknade štete u visini izgubljene zarade za period od maja 2014. godine do januara 2015. godine isplati iznose bliže označene u stavu prvom izreke, a stavom drugim izreke potvrdio prvostepenu presudu u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete zbog izgubljene zarade za period od 25.12.2009. godine do maja 2014. godine, sa obrazloženjem da je potraživanje izgubljene zarade za decembar 2009. godine dospelo 28.01.2010. godine, te da je 29.01.2010. godine počeo teći trogodišnji rok zastarelosti ovog potraživanja u smislu odredbe člana 196. Zakona o radu, pa je do podnošenja tužbe neposrednom predajom sudu dana 12.06.2017. godine protekao trogodišnji rok zastarelosti utuženog potraživanja od decembra 2009. godine do aprila 2014. godine. Potraživanje izgubljene zarade za maj 2014. godine dospelo je 27.06.2014. godine, pa trogodišnji rok zastarelosti potraživanja izgubljene zarade za navedeni mesec počeo je da teče narednog dana 28.06.2014. godine i do podnošenja tužbe sudu dana 12.06.2017. godine nije protekao trogodišnji rok zastarelosti utuženih potraživanja za period od maja 2014. godine do januara 2015. godine.

Zaključak drugostepenog suda za sada se ne može prihvatiti.

Odredbom člana 196. Zakona o radu, propisano je da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od 3 godine od dana nastanka obaveze. Naknada štete zbog nezakonitog otkaza ima karakter novčanog potraživanja iz radnog odnosa.

Odredbom člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za 3 godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo.

Odredbom člana 361. ZPP propisano je da je sud vezan za svoju presudu čim je objavljena (stav 1.). Presuda ima dejstvo prema strankama od dana kada im je dostavljena (stav 2.).

Obaveza poslodavca da zaposlenom naknadi štetu u visini izgubljene zarade i drugih primanja iz radnog odnosa nastaje prvog dana po pravosnažnosti presude kojim je poništen akt poslodavca (rešenje o otkazu ugovora o radu) ali ne od dana formalne pravosnažnosti -donošenja pravosnažne presude, već od dana materijalne pravosnažnosti- dana dostavljanja pravosnažne presude parničnim strankama.

U konkretnom slučaju potraživanje tužioca-protivtuženog za naknadu štete usled nezakonitog otkaza u smislu 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima je dospelo danom saznanja tužioca-protivtuženog da je pravosnažno poništeno kao nezakonito rešenje generalnog direktora tuženog o otkazu ugovora o radu, odnosno od dana kada je primio presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž1 6523/12 od 04.06.2012. godine, jer se dan saznanja za povredu mora se vezati za punu izvesnost o postojanju povrede.

Zbog toga će drugostepeni sud u ponovnom postupku imajući u vidu napred navedene primedbe ovog suda odlučiti o žalbi tužioca-protivtuženog, zbog čega je saglasno odredbi člana 416. stav 3. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić