.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2026/2021
18.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Katarine Manojlović Andrić i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branko Aleksić advokat iz ..., protiv tužene Javne medijske ustanove „Radio televizija Srbije“ iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1220/19 od 03.12.2020. godine, u sednici veća održanoj 18.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1220/19 od 03.12.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1220/19 od 03.12.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 806/18 od 29.01.2019. godine, u prvom stavu izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete zbog manje isplaćenih zarada u periodu od januara 2016. godine do februara 2018. godine, isplati iznos od 81.948,07 dinara u pojedinačno označenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate. U drugom stavu izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 2.510,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1220/19 od 03.12.2020. godine, u prvom stavu izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. U drugom stavu izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011 ... 18/2020) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse niti potrebe za novim tumačenjem prava, zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti.
Predmet spora u ovom slučaju je potraživanje tužioca na ime naknade štete zbog manje isplaćenih zarada u periodu od januara 2016. zaključno sa februarom 2018. godine. Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev nalazeći da je u spornom periodu tužiočeva zarada pravilno umanjivana za 10% na osnovu odredaba člana 5. Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“ br. 116/14 i 95/18).
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pogrešno je stanovište tužioca da se odredbe navedenog zakona ne odnose na zaposlene u javnim medijskim servisima jer sredstva za svoje finansiranje obezbeđuju naplatom takse koja ne može biti javni prihod. Vrhovni kasacioni sud ukazuje na to da, saglasno odredbama člana 35. stav 1. i člana 36. stav 1. tačka 2. Zakona o javnim medijskim servisima („Službeni glasnik RS“, br. 83/14...161/20), Republika Srbija obezbeđuje stabilno i dovoljno finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa iz sredstava budžeta. Dakle, javni medijski servis jeste korisnik javnih sredstava u smislu Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, s tim što korišćenje budžetskih sredstava ne sme da utiče na njegovu uređivačku nezavisnost i institucionalnu autonomiju.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora dozvoljenost revizije se ima ceniti prema članu 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS, na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu radi naknade štete po osnovu manje obračunate i isplaćene plate podneta je 05.03.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 81.948,07 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
