Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., sada sa boravištem u ..., čiji je punomoćnik Slobodan Popović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Kraljevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 187/21 od 02.09.2021. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gžrr 187/21 od 03.11.2021. godine, u sednici održanoj 03.03.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 187/21 od 02.09.2021. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gžrr 187/21 od 03.11.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kraljevu Prr1 2/20 od 21.06.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je tužena obavezana da tužiocu plati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu stečaja St 11/2010, koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu i to: iznos od 714.184,68 evra sa kamatom po stopi od 6% godišnje počev od 06.04.2017. godine do isplate i iznos od 25.388,38 evra na ime obračunate i nenamirene kamate računate na iznos glavnog duga od 714.184,68 evra za period od 19.03.2009. godine do 05.04.2017. godine, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 285.150,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos dosuđenih troškova od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 187/21 od 02.09.2021. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gžrr 187/21 od 03.11.2021. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke za iznos glavnog duga od 714.184,68 evra i za iznos od 25.388,38 evra na ime obračunate i nenamirene kamate računate na iznos glavnog duga od 714.184,68 evra za period od 19.03.2009. godine do 05.04.2017. godine, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke u delu odluke o kamati, tako što je tužena obavezana da tužiocu na iznos glavnog duga od 714.184,68 evra plati zakonsku zateznu kamatu počev od 13.05.2020. godine kao dana podnošenja tužbe pa do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu na iznos glavnog potraživanja od 714.184,68 evra plati zakonsku zateznu kamatu za period počev od 06.04.2017. godine do 12.05.2020. godine, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu odluke o kamati na iznos glavnog duga.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), da kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).

U konkretnom slučaju, revizija je izjavljena protiv odluke u delu kojim je odlučeno o kamati na glavni dug (periodu za koji teče kamata), dakle protiv dela presude kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca koje ne čini njegovo glavno potraživanje, to je i revizija tužioca nedozvoljena.

Preinačenje odluke o kamati kao sporednom potraživanju na glavni zahtev, reviziju ne čini dozvoljenom u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP s obzirom da revizija protiv odluke o kamati nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. ZPP u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić