Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog. U periodu od 2003. do 2010. godine obavljala je poslove ..., a zatim u periodu od 2010. do 2011. godine, bila je raspoređena na poslovima ... . Nakon toga, dana 21.01.2013. godine tužilja je sa tuženim zaključila Aneks XIII ugovora o radu, kojim je premeštena na poslove ..., Služba za ... . Tuženi je 20.03.2013. godine doneo Odluku o pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih usled organizacionih promena, a 24.04.2013. godine i Program rešavanja viška zaposlenih. Izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 14.05.2013. godine, ukinute su organizacione jedinice i radna mesta, a između ostalog i Clužba za ... u koju je tužilja bila raspoređena Aneksom broj XIII, zbog čega joj je tuženi dana 24.05.2013. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu kao tehnološkom višku. Pravnosnažnom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1050/13 od 09.10.2017. godine, poništen je kao nezakonit Aneks XIII ugovora o radu od 21.01.2013. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužilje, poništili rešenje o otkazu ugovora o radu i obavezali tuženog da tužilju vrati na rad, ocenjujući da je to pravna posledica poništenog aneksa ugovora o radu pravnosnažnom presudom, a s obzirom da je vrednovanje prestanka potrebe za radom tužilje vršeno sa stanovišta poslova na koje je tužilja bila nezakonito raspoređena.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužilje.

Prema odredbi člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05... 32/13), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razllog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Tuženi je s pozivom na navedenu zakonsku odredbu, osporenim rešenjem tužilji otkazao ugovor o radu, jer je posle izvršenih organizacionih promena utvrđeno da je prestala potreba za njenim radom na poslovima na kojima je raspoređena Aneksom broj XIII. Imajući u vidu da je kasnije pravnosnažnom sudskom odlukom ovaj aneks poništen (jer raspoređivanje tužilje nije bilo u skladu sa zakonom), to je nepravilno izvršeno i vrednovanje prestanka potrebe za radom tužilje, s obzirom da je vršeno sa stanovišta poslova na koje je nezakonito premeštena, zbog čega su pravilno nižestepeni sudovi poništili i osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu.

Suprotno navodima revizije, pravilno su sudovi obavezali tuženog da tužilju vrati na rad, jer je to nužna pravna posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa, u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu. Bez uticaja na drugačiju odluku je i navod revizije da su poslovi na kojima je tužilja radila pre nezakonitog raspoređivanja takođe ukinuti organizacionim promenama kod tuženog, jer ta činjenica ne može konvalidirati nezakonito ponašanje tuženog kao poslodavca koje je prethodilo donošenju osporenog rešenja.

Takođe, kako zakonitost aneksa ugovora o radu koji je tužilja zaključila sa tuženim predstavlja prethodno pitanje za odluku u postupku o zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu, to suprotno navodima revizije, nezakonitost navedenog aneksa ima za posledicu poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Sa izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić