U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Biljane Sinanović i Milene Rašić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Deana Moćića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K-78/20 od 29.04.2021. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 768/21 od 19.10.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 12.04.2022. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Deana Moćića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K-78/20 od 29.04.2021. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 768/21 od 19.10.2021. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K-78/20 od 29.04.2021. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. U slučaju opoziva uslovne osude, na osnovu člana 63. stav 1. KZ okrivljenom će se vreme provedeno u pritvoru od 26.11.2018. godine od 25.01.2019. godine uračunati u izrečenu kaznu zatvora. Na osnovu člana 348. stav 6. KZ od okrivljenog je trajno oduzeto 38 komada pištoljske municije kalibra 9 mm marke „luger“ i jedan metak za lovački karabin kalibra 7 mm (Remington Magnum). Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 768/21 od 19.10.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca i presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K-78/20 od 29.04.2021. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Dean Moćić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) , člana 453. ZKP i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe jer delo za koje je optužen nije krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ističe povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) i člana 453. ZKP, koju obrazlaže navodima da je do promene optužnice na štetu okrivljenog došlo na poslednjem održanom glavnom pretresu, nakon ukidanja prve prvostepene presude istog suda K br. 75/19 od 28.02.2020. godine, neposredno pre završnih reči, kada je javni tužilac izmenio optužnicu i to unošenjem u činjenični opis radnje izvršenja dela u dispozitiv optužnog akta bitnih elemenata krivičnog dela koji su tužiocu bili poznati i ranije, ali ih u optužnici nije bilo. Naime, od strane tužioca optužnica je promenjena na način što je u opisu radnje izvršenja iza reči „organa“ dodato „Republike Srbije“, kao i rečenica „a nadležnom organu za graničnu kontrolu R. Srbije nije prijavio da se predmetna municija nalazi u vozilu kojim je upravljao“. Okrivljeni je izmenom optužnice koju je sud kao takvu prihvata i po njoj donosi novu osuđujuću prvostepenu presudu stavljen u nepovoljniji položaj u odnosu na položaj u kojem je bio pre donošenja prve prvostepene presude, na koji načij je došlo do povrede načela reformatio in peius, na štetu okrivljenog, te je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP. Dalje se navodi da u ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, u situaciji kada postoje samo žalbe okrivljenog i njegovog branioca, a ne i javnog tužioca, prihvatanjem izmenjene optužnice u pogledu bitnih elemenata krivičnog dela koje se stavlja na teret okrivljenom bez da je u ponovnom postupku došlo do novih dokaza ili utvrđivanja novih činjenica, direktno je povređen princip zabrane preinačenja na štetu okrivljenog iz člana 453. ZKP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi, u obrazloženju presude, na strani dva stav osam i strani tri stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Pri tome, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, a imajući u vidu stanje u spisima predmeta, prvostepeni sud je po primedbama iz ukidajuće drugostepene odluke, postupao po nalozima iz iste, utvrdio činjenično stanje na glavnom pretresu nakon ukidanja prvostepene presude tog suda K 75/19 od 28.02.2020. godine, nakon čega je tužilac i upodobio činjenično stanje u dispozitivu optužnog akta.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u preostalom delu ocenjen je kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona, branilac navodi da je stav odbrane da sud nije dokazao subjektivni element krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. Za postojanje krivičnog dela iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ potrebno je dokazati da je okrivljeni postupao sa direktnim umišljajem, a što je u konkretnom slučaju izostalo, jer se na osnovu izvedenih materijalnih dokaza, ne može izvesti zaključak da je tužilaštvo dokazalo da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao sa direktnim umišljajem. Po stavu odbrane, svi izvedeni dokazi upućuju na to da okrivljeni u trenutku kada je došao na granični prelaz Batrovci na ulasku u RS nije bio svestan da u kaseti svog automobila ispred suvozačevog sedišta poseduje i nosi sa sobom municiju za čije posedovanje, držanje i nošenje je nesporno da ima odobrenje izdato od nadležnog organa Republike Austije. U vezi sa iznetim, branilac obrazlaže koje su namere bile okrivljenog kritičnom prilikom, te navodi i da okrivljeni nije imao svest da se municija u toj količini nalazi u kaseti njegovog automobila kao i da okrivljeni zna koje su posledice takvog ponašanja.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, branilac osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama, iznoseći svoje činjenične zaključke drugačije od onih iznetim u presudama i na istim zasniva svoj stav da se u radnjama okrivljenog ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 438. stav 5. tačka 1) u vezi stava 1. KZ, jer nije dokazan subjektivni element, odnosno da je okrivljeni postupao sa direktnim umišljajem, da je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, iz kojih razloga, po stavu odbrane, ne postoje elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo, na osnovu člana 491. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić