U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Milene Rašić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Momčila Veličkovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini 4K-157/21 od 29.09.2021. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1. br. 221/21 od 19.11.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 19.04.2022. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Momčila Veličkovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini 4K-157/21 od 29.09.2021. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1. br. 221/21 od 19.11.2021. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postuku, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu, ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini 4K-157/21 od 29.09.2021. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 meseca i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1. br. 221/21 od 19.11.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Jagodini 4K-157/21 od 29.09.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Momčilo Veličković, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da je pogrešan zaključak nižestepenih sudova da krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ ne može predstavljati delo malog značaja, jer se radi o delu koje samo po sebi predstavlja povećanu društvenu opasnost, a što je suprotno praksi Vrhovnog kasacionog suda, koji je u slučnim predmetima oslobađao okrivljena lica, jer opojna droga u količini od 0,18 grama, isključuje protivpravnost kao obavezan element krivičnog dela, te iz tih razloga nema krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na strani pet, stav jedan, dva i tri, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe, i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i navodi da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati. U tom smislu, kao nezakoniti dokaz, branilac označava zapisnik o ispitivanju svedoka BB, koje je sprovedeno suprotno odredbi člana 300. stav 1. u vezi stava 6. ZKP. Obrazlažući navedenu povredu, branilac ukazuje na stav Vrhovnog kasacionog suda izražen u presudi Kzz 1054/2020 od 02.12.2020. godine, a koji stav se, po stavu odbrane, može primeniti i u konkretnom slučaju.

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP je propisano da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka.

Vrhovni kasacioni sud najpre nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da je pred Osnovnim javnim tužiocem u Jagodini, svedok BB ispitan dana 11.06.2021. godine, i to bez prisustva okrivljenog, (u ovoj fazi postupka okrivljeni nije angažovao branioca). Takođe, u spisima nema dokaza da je javni tužilac uputio poziv okrivljenom da prisustvuje ispitivanju označenog svedoka.

Imajući u vidu navedeno, kao i citiranu zakonsku odredbu, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda takav iskaz svedoka BB, dat na zapisniku o ispitivanju svedoka od 11.06.2021. godine pred Osnovnim javnim tužiocem u Jagodini, pribavljen je suprotno članu 300. stav 1. ZKP.

Međutim, iako je napred navedeni iskaz svedoka pribavljen suprotno članu 300. stav 1. ZKP, po nalaženju ovog suda, s obzirom da su nižestepeni sudovi činjenično stanje u predmetnom postupku utvrdili na osnovu drugih dokaza, to u konkretnom slučaju čitanjem iskaza svedoka BB, na glavnom pretresu uz saglasnost stranaka, dana 29.09.2021. godine, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje bi nužno bilo ukidanje pravnosnažnih presuda. Naime, očigledno je da bi i bez tog iskaza bila donesena ista presuda, a da bi postojala napred navedena povreda zakona, pravnosnažna presuda mora da se zasniva isključivo na tom dokazu, što ovde nije slučaj.

Pored iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u predmetu ovog suda Kzz 1054/2020, na koji se branilac poziva i u ovom konkretnom predmetu, ne radi o istoj procesnopravnoj situaciji, imajući u vidu da je u ovom postupku, postojala saglasnost stranaka da se na glavnom pretresu iskaz svedoka BB sa zapisnika pred OJT u Jagodini pročita, dok je u predmetu Kzz 1054/2020 ta saglasnost izostala.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac navodi i da su nezakoniti i svi ostali izvedeni dokazi, jer su proizašli iz nezakonitog pretresanja, koje je obavljeno suprotno odredbama ZKP, bez naredbe suda i bez ispunjenih uslova da se izvrši pretresanje u slučaju da naredba ne postoji (član 159. ZKP).

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela... da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz... a u stavu 2. istog člana propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. policija može: da traži potrebno obaveštenje od građana, da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, ... da preduzme druge potrebne mere i radnje, te da o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji i predmetima koji su pronađeni ili oduzeti, a mogu biti od interesa za krivični postupak, sastave zapisnik ili službenu belešku.

Iz citiranih odredbi ZKP, proizilazi da ovlašćena službena lica, mogu preduzeti određene radnje i bez naredbe suda, a u konkretnom slučaju i pregled lica, a ne pretres lica, kako to pogrešno zaključuje branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti. Policijski službenik je ovlašćen, pored ostalog, da zaustavi i izvrši pregled lica, predmeta koje lice nosi sa sobom, i to u slučajevima kada lice treba dovesti, kada je to neophodno radi pronalaska predmeta podobnih za napad ili samopovređivanje, kada preduzima mere traganja za licima i predmetima i kada preduzima druge mere i radnje u skladu sa ZKP.

Odredbom člana 147. ZKP propisano je da će organ postupka predmete koji se moraju oduzeti po krivičnom zakoniku ili mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje, dok je odredbama člana 150. ZKP propisano da se licu od koga su predmeti oduzeti izdaje potvrda u kojoj će se ti predmeti opisati, navesti gde su pronađeni, od koga se oduzimaju kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi.

Iz spisa predmeta proizilazi da su ovlašćena službena lica dana 13.04.2020. godine oko 16,00 časova prilikom pregleda lica – ovde okrivljnog BB pronašli jednu PVC kesicu u kojoj se nalazila sasušena biljna materija nalik na opojnu drogu marihuanu, da je lice dovedeno u prostorije PU Jagodina gde mu je uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima izvršeno oduzimanje pronađene PVC kesice sa biljnom materijom i da je o događaju obavešten zamenik Osnovnog javnog tužioca u Jagodini Dejan Đorđević, koji je naložio veštačenje biljne materije, a nakon toga i podnošenje odgovarajuće krivične prijave. Na opisani način su ovlašćena službena lica obavili radnju u smislu člana 286. stav 2. ZKP.

Shodno iznetom, u konkretnom slučaju nije ni obavljeno pretresanje lica, kako to pogrešno zaključuje branilac, već pregled lica, u skladu sa članom 286. ZKP, o čemu je obavešten javni tužilac, te shodno iznetom ni potvrda o privremeno oduzetim predmetima ne predstavlja nezakonit dokaz, s` obzirom da je izdata od strane Policijske uprave u Jagodini kao nadležnog organa, da je ovlašćeno službeno lice PU Jagodina postupajući na osnovu člana 147. ZKP, prilikom preduzimanja potrebnih mera iz člana 286. stav 1. i 2. ZKP od okrivljenog privremeno oduzelo jednu PVC kesicu u kojoj se nalazila sasušena biljna materija nalik na opojnu drogu kanabis. Navedena potvrda je sačinjena u skladu sa odredbom člana 150. ZKP i potpisana od strane okrivljenog, bez primedbi i ovlašćenog službenog lica.

Imajući u vidu da su ovlašćena službena lica kritičnom prilikom postupala u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 286. stav 1. ZKP (ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere, pored ostalog da se otkriju ili obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz...), da su obavila pregled lica u skladu sa odredbom člana 286. stav. 2. ZKP i da su u skladu sa odredbom člana 286. stav. 4. ZKP obavestila javnog tužioca (konstatovano u Službenoj belešci PU Jagodini od 13.04.2020. godine), napred izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP su neosnovani.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Naime, iako ne numeriše, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da postoji očigledna kontradiktornost navoda iz izreke i obrazloženja presude, obzirom da je u izreci presude navedeno da je opojna droga nađena kod okrivljenog, dok se suprotno tome u obrazloženju navodi da je droga pronađena ispod kartona na tezgi, na kojoj je okrivljeni sedeo u društvu više lica.

Kako član 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo, na osnovu člana 491. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić