Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 314/21 od 18.01.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi i branioca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Dušan Ćetojević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Višem sudu u Sremskoj Mitrovici na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u prvostepenom krivičnom postupku vođenom pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi, u predmetu K 628/21 učestvovao sudija Branislav Nebrigić, koji je morao biti izuzet, s obzirom na to da je u istom predmetu u kome je doneo osuđujuću presudu postupao i kao predsednik vanpretresnog veća koje je prema okrivljenom produžilo pritvor rešenjem Kv 958/21 od 29.09.2021. godine, čime je na štetu okrivljenog pobijanom prvostepenom presudom povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP. Pored toga, branilac u zahtevu ističe i to da su sudije Višeg suda u Sremskoj Mitrovici – Svetlana Đuričić, Marica Jolić i Dejan Knežević, učestvovale u radu drugostepenog veća, koje je donelo pobijanu drugostepenu presudu, a da su prethodno učestvovale u donošenju odluka o pritvoru – rešenja Kž2 372/21 od 08.09.2021. godine (sudije Marica Jolić i Dejan Knežević), i Kž2 422/21 od 14.10.2021. godine (sudije Marica Jolić i Svetlana Đuričić), čime je i drugostepenom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP. U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi da su veća nižestepenih sudova i to: vanraspravno veće prvostepenog suda kojim je predsedavao sudija Branislav Nebrigić, prilikom produženja pritvora okrivljenom u predmetu Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 958/21 kao i veća Višeg suda u Sremskoj Mitrovici u predmetima Kž2 372/21 i Kž2 422/21 u kojima su učestvovale sudije toga suda, Svetlana Đuričić, Marica Jolić i Dejan Knežević, prilikom odlučivanja o žalbama branioca okrivljenog izjavljenim protiv rešenja o produženju pritvora, obrazlažući postojanje osnovane i opravdane sumnje da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo, izrazili visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog u znatno većoj meri nego što je bilo potrebno za donošenje odluke o pritvoru, što, prema stavu odbrane, značajno dovodi u sumnju nepristrasnost ovih sudija, prilikom donošenja meritornih odluka u istom postupku.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi Kv 958/21 od 29.09.2021. godine, prema okrivljenom AA produžen pritvor za 30 dana određen rešenjem tog suda K 566/21 od 03.08.2021. godine. Navedeno rešenje je donelo vanpretresno veće prvostepenog suda sastavljeno od sudija Branislava Nebrigića kao predsednika veća, Biljane Tešić i Biljane Grbović, kao članova veća, nalazeći da iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da je okrivljeni AA izvršio krivično delo nasilje u prodici iz člana 194. stav 1. KZ.

Branilac okrivljenog je u zahtevu ukazao da je postupanjem sudije pojedinca Branislava Nebrigića prilikom donošenja prvostepene presude učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, jer je ovaj sudija morao biti izuzet, s obzirom da je u istom predmetu postupao kao predsednik veća koje je prema okrivljenom produžilo pritvor rešenjem Kv 958/21 od 29.09.2021. godine.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi, koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako tim zakonikom nije drugačije propisano.

U konkretnom slučaju, sudija pojedinac Branislav Nebrigić je po predlogu Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi, doneo rešenje o određivanju pritvora prema okrivljenom AA postupajući u skladu sa odredbom člana 498. stav 1. ZKP, a nakon podnošenja optužnog predloga okrivljenom je produžen pritvor rešenjem vanpretresnog veća Kv 958/21 od 29.09.2021. godine kojim većem je predsedavao sudija Branislav Nebrigić.

Kako je u skraćenom postupku sudija pojedinac funkcionalno nadležan za određivanje pritvora pre podnošenja optužnog predloga u smislu odredbe člana 498. stav 1. ZKP, i imajući u vidu da je shodna primena odredbe člana 216. ZKP, u pogledu pritvora u skraćenom postupku, uslovljena posebnim odredbama ZKP u skraćenom postupku, što proizlazi iz sadržine odredbe člana 495. ZKP, to sudija pojedinac može postupati i kao predsednik ili član vanpretresnog veća koje donosi odluku o produženju pritvora u skraćenom postupku.

Iz iznetih razloga, ocenjeni su kao neosnovani navodi zahteva da je u konkretnom slučaju sudija Branislav Nebrigić morao biti izuzet prilikom donošenja prvostepene presude i da je pobijanom prvostepenom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Nadalje, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po nalaženju ovog suda, ne može se prihvatiti stav da svako odlučivanje sudije o pritvoru prema okrivljenom nužno narušava pretpostavku nepristrasnosti tog sudije prilikom meritornog odlučivanja o krivici istog okrivljenog. To proizlazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije. Naime, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava ne može se smatrati da sama činjenica što je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre suđenja u pojedinom predmetu, uključujući i odluke vezane za pritvor, opravdava strah da taj sudija nije nepristrasan. Ono što je u takvom slučaju važno jesu opseg i priroda tih odluka, jer po pravilu učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru prema okrivljenom u istom predmetu ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru sudija zauzeo jasan stav o krivici ili nije, dakle radi se o faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju.

Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava (Dragojević protiv Hrvatske od 15.01.2015. godine – predstavka broj 68955/11), sama činjenica da je sudija u suđenju već donosio predpretresne odluke u predmetu, uključujući odluke vezane za pritvor, ne može opravdati bojazan o njegovoj nepristrasnosti, već samo posebne okolnosti mogu opravdati drugačiji zaključak. Uvek je odlučan opseg i priroda predpretresnih mera, koje je preduzeo sudija. Stoga, po nalaženju Evropskog suda za ljudska prava (Jasinski protiv Poljske, Fey protiv Austrije, Sainte Marie protiv Francuske, Nortier protiv Holandije) ocena postojanja zakonskih uslova za produženje pritvora, a koja uključuje i ocenu postojanja „osnovane sumnje“ o izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog, ne može predstavljati formiranje stava sudije o krivici tog istog okrivljenog ili kazni koju mu treba odrediti, odnosno „predubeđenje“ sudije, koje dovodi u sumnju njegovu nepristrasnost.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Vrhovni kasacioni sud nalazi da sama činjenica da su sudije Svetlana Đuričić, Marica Jović i Dejan Knežević, koje su učestvovale u odlučivanju po redovnom pravnom leku podnetom protiv presude kojom je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, u ranijoj fazi postupka učestvovale u donošenju odluka po žalbama izjavljenim protiv rešenja o produženju pritvora protiv istog okrivljenog i to sudije Svetlana Đuričić i Dejan Knežević jednom, a sudija Marica Jolić dva puta (u kom odlučivanju se uopšte nisu bavili pitanjem krivice okrivljenog niti je u razlozima rešenja obrazlagana opravdana sumnja da je okrivljeni izvršio predmetno krivčino delo), ne dovodi u pitanje pretpostavku nepristrasnosti ovih sudija, zbog čega, po oceni ovog suda, ni pobijanom drugostepenom presudom nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to neosnovano ističe zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac u preostalom delu zahteva osporava postojanje direktnog umišljaja kod okrivljenog navodeći da je pogrešan zaključak suda da je ponašanje okrivljenog bilo usmereno na ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta i duševnog stanja člana svoje porodice – vanbračne supruge, jer za takav zaključak nema dokaza, kao i da svi izvedeni dokazi potvrđuju suprotno odnosno da cilj postupanja okrivljenog nije bilo vršenje nasilja prema oštećenoj. Po oceni ovoga suda, iznetim navodima zahteva, branilac okrivljenog, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, osporava ocenu izvedenih dokaza i činjenično stanje utvrđeno u pobijanoj pravnosnažnoj presudi, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac u zahtevu ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 440. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić