Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 172/20 od 16.06.2020. godine stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda sa ispravkom, u stavovima drugom i četvrtom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da sud donese presudu kojom će obavezati tuženu da tužiocu na ime pretrpljene štete, izmakle koristi i dobiti za nekorišćenje TMV „Man“ ... boje, reg.oznaka ... isplati novčani iznos od 6.163.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana veštačenja do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu, na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 16.248,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijanog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je od strane tuženog oduzeta određena količina bezalkoholnog i alkoholnog pića, kao i TMV marke „Man“ ... boje, reg. oznaka ..., o čemu je sačinjena službena beleška od strane PU u Novom Pazaru 15.11.2007. godine. Tužilac je bio vlasnik predmetnog vozila na dan štetnog događaja i to po osnovu ugovora o poklonu zaključenog sa njegovim ocem BB iz ..., koji je prethodno bio vlasnik navedenog teretnog motornog vozila i kao vlasnik upisan u saobraćajnoj dozvoli. Tuženi je protiv tužioca podneo prekršajnu i krivičnu prijavu i u oba postupka zatraženo je izricanje mere oduzimanja zaplenjene robe, a u krivičnom postupku i mera oduzimanja predmetnog TMV. Tužilac je u krivičnom postupku oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljene trgovine iz čl. 243 stav 1 KZRS, a u prekršajnom postupku okrivljeni DOO „Bos trejd“ iz ..., čiji je osnivač i vlasnik tužilac, kao i tužilac oglašeni su odgovornim za izvršeni prekršaj iz čl. 53 st. 1 i 2 tač. 10 Zakona o uslovima za obavljanje i prometa robe i vršenje usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru. U prekršajnom postupku izrečena je mera oduzimanja predmetne robe, dok je u krivičnom postupku odbijen zahtev za oduzimanje predmetne robe, kao i TMV marke „Man“. Tužilac je predmetno TMV koristio za sopstvene potrebe i sopstvenu korist u vršenju prevoza robe za treća lica i za potrebe svog preduzeća DOO „Bos trejd“ iz ... . Prema nalazu i mišljenju veštaka ekonomske struke u periodu od momenta oduzimanja vozila 15.11.2007.godine pa do avgusta meseca 2012.godine godine, kada je izrađen nalaz i mišljenje veštaka, prema Tarifi prevoza robe kao i Tarifi za izgubljeni auto dan korišćenjem ovog vozila mogla je biti ostvarena dobit od 6.163.520.00 dinara uz angažovanje svakog dana do 8 sati i pređenih do 100 kilometara.

Vrhovni kasacioni sud zaključuje da je, kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud pravilno preinačio prvostepenu presudu u pobijanom, usvajajućem delu, odbijanjem tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio da sud tuženu obaveže da mu naknadi materijalnu štetu zbog izmakle koristi u traženom iznosu, ocenjujući da na strani tužene ne postoji odgovornost, niti protivpravno ponašanje, jer je tužena u svemu postupala u skladu sa odredbom člana 82. i 86. ZKP, te da u radu organa tužene nema prekoračenja u obavljanju dužnosti i protivpravnosti u postupanju, odnosno nepravilnog i nezakonitog rada, čime je isključena njena odgovornost za eventualnu štetu propisana odredbom člana 172.ZOO.

Odredbom člana 82 Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ" br. 70/01, 68/02, 72/09) bilo je propisano da će se predmeti koji se po krivičnom zakonu imaju oduzeti ili mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, privremeno oduzeti i predati na čuvanje sudu, ili će se na drugi način obezbediti njihovo čuvanje. Odredbom člana 86. istog Zakonika bilo je propisano da će se predmeti koji su u toku krivičnog postupka privremeno oduzeti, vratiti vlasniku, odnosno držaocu, ako postupak bude obustavljen, a ne postoje razlozi za njihovo oduzimanje iz čl. 512 ZKP (interesi opšte bezbednosti ili razlozi morala), te da će se predmet vratiti vlasniku, odnosno držaocu i pre okončanja krivičnog postupka, ako prestanu razlozi za njihovo oduzimanje. Odredbom člana 172. Zakona o obligacionim odnosima predviđeno je da pravno lice odgovara lice za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Prema odredbi člana 189. stav 3. ZOO pri oceni visine izmakle štete uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Sa gledišta odgovornosti za naknadu štete u vidu izmakle koristi potrebno je da se ispune zakonom predviđeni uslovi – da korist nije ostvarena, da postoji određeni stepen izvesnosti da bi bila ostvarena („redovan tok stvari“) kao i dopuštenost osnova po kome bi bila ostvarena. O tome da li postoje svi ovi uslovi, koji samo ukoliko su kumulativno ispunjeni, dovode do odgovornosti za naknadu izgubljene koristi, odlučuje sud u svakom konkretnom slučaju. Postojanje i obim izmakle koristi u smislu člana 189. stav 3. ZOO dužan je da dokaže tužilac (oštećeni). Pravilna je primena pravila o teretu dokazivanja kod odlučivanja o zahtevu za naknadu štete zbog nekorišćenja vozila, s obzirom da tužilac nije priložio dokaze na osnovu kojih bi se izračunala šteta po ovom osnovu. Bez ovih dokaza, na osnovu kojih bi se eventualno utvrdile činjenice da je tužilac, odnosno njegova firma poslovala u spornom periodu, da je oduzeto vozilo bilo registrovano za prevozničku delatnost, cenu usluga i okolnost da li je tužilac, preduzeo radnje da smanji štetu ili da do štete ne dođe, visina izmakle koristi se u konkretnom slučaju ne može utvrditi, zbog čega je, metod veštačenja koji je za to korišćen neprihvatljiv. Osnov oduzimanja i zadržavanja vozila je u samom zakonu. Tužilac nije u toku postupka dokazao da je u postupanju organa tužene prilikom oduzimanja vozila bilo, niti u čemu se sastoji, nezakonito i protivpravno postupanje organa tužene, a koje bi bilo u uzročno-posledičnoj vezi sa nastalom štetom za tužioca, i koje bi vodilo odgovornosti tužene u smislu člana 172. stav 1. ZOO. Činjenica da je u krivičnom i prekršajnom postupku tužiocu oduzeto vozilo, sama po sebi ne daje pravo oštećenom da ostvari naknadu materijalne štete, ako u radnjama organa tužene nema nezakonitog i protivpravnog postupanja, kao što je ovde slučaj. Kod iznetog, neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, a navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, s obzirom da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 1. ZPP).

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić