Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Đoko Cebalović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje Višem sudu u Somboru ili iste preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakontiosti je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ističe da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Somboru Kž1 42/22 od 07.03.2022. godine, povređen zakon na štetu okrivljenog, s`obzirom da je drugostepeni sud, preinačenjem presude Osnovnog suda u Vrbasu K 404/21 od 09.12.2021. godine i to u delu odluke o kazni i osudom okrivljenog AA na kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, zbog izvršenja krivičnog dela prinuda iz člana 135. KZ, prekoračio zabranu preinačenja pobijane presude na gore. Ovo sa razloga, jer se drugostepeni sud morao prilikom presuđenja voditi činjenicom da je u konkretnom slučaju žalba izjavljena samo u korist okrivljenog (žalba branioca) i time povredio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog propisanu odredbom člana 453. ZKP.

Odredbom člana 453. ZKP, propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Imajući u vidu da je okrivljeni AA prvostepenom presudom Osnovnog suda u Vrbasu K 404/21 od 09.12.2021. godine, oglašen krivim zbog dva krivična dela i da mu je zbog krivičnog dela prinuda iz člana 135. stav 1. KZ prethodno utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci, te da je protiv navedene presude žalbu izjavio samo branilac okrivljenog, to drugostepeni sud, po oceni ovog suda, nije bio ovlašćen da postupajući samo po žalbi branioca, odnosno po žalbi koja je izjavljena samo u korist okrivljenog, izmeni odluku o kazni na štetu okrivljenog i istog za krivično delo prinuda iz člana 135. stav 1. KZ osudi na kaznu zatvora u trajanju od 7 meseci.

Odredbom člana 451. stav 1. ZKP, propisano je da drugostepeni sud ispituje presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja. Dakle, drugostepeni sud pobijanu presudu ispituje samo u granicama koje su date u žalbi: po zakonskim osnovima koje je žalilac označio, u delu - delovima presude na koje je ukazano žalbom, a što se tiče pravca pobijanja presude, znači da drugostepeni sud isti ispituje u skladu sa izraženim interesom žalioca koji je u korist ili na štetu okrivljenog.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Viši sud u Somboru je svojom presudom Kž1 42/22 od 07.03.2022. godine, povredio načelo zabrane preinačenja propisane odredbom člana 453. i time učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, s obzirom na to da se presuda drugostepenog suda ne sme izmeniti na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, ukoliko je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, a što se u konkretnom slučaju i desilo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, usvajajući kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, s obzirom na to da je pobijanom presudom Višeg suda u Somboru Kž1 42/22 od 07.03.2022. godine učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, u vezi člana 453. ZKP, ove povrede otklonio i pobijanu odluku preinačio kao u izreci presude, nalazeći da je ovako odmerena kazna adekvatna utvrđenim olakšavajućim i otežavajućim okolnostima u redovnom krivičnom postupku, te da je nužna i istovremeno dovoljna da se njome ostvari svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 42. KZ, čime će se u potpunosti ostvariti svrha izricanja krivičnih sankcija kako u odnosu na samog okrivljenog, tako i na planu generalne prevencije.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i navodi da iz izreke prvostepene presude proizilazi da se u radnjama okrivljenog stiču elementi krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ i krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. KZ. Međutim, branilac okrivljenog istaknutu povredu zakona ne obrazlaže, odnosno ne navodi razloge zbog čega smatra da se u radnjama okrivljenog stiču elementi krivičnih dela iz člana 122. i 212. KZ.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona konkretno sastoji.

S obzirom na to da se u obrazloženju zahteva branioca okrivljenog AA ne navodi u čemu se sastoji istaknuta povreda zakona, a kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, to je ocenjeno da zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                 Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić