Istom presudom usvojen je imovinskopravni zahtev oštećenog AD „Železnice Srbije“ iz Beograda, te su obavezani svi okrivljeni da na ime naknade štete za 40.497 litara dizel goriva isplate iznos od 4.910.261,25 dinara u roku od 1 godine po pravnosnažnosti presude i to okrivljeni KK i LL solidarno do celokupnog iznosa, a okrivljeni EE, II, LJLJ, VV, BB, GG, DD, MM, ĐĐ, AA, JJ, ŽŽ, ZZ, NN i NJNJ solidarno svaki ponaosob do iznosa do kojeg je pomogao u pribavljanju protivpravne imovinske koristi, a koji iznosi su navedeni u izreci presude. Okrivljeni su obavezani da plate sudu na ime paušala iznose od po 10.000,00 dinara, kao i da isplate Višem javnom tužilaštvu u Pančevu na ime troškova krivičnog postupka u istrazi solidarno iznos od 681.747,27 dinara, a sve u roku od 1 godine po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Rešenjem Višeg suda u Pančevu 2K.12/19 od 01.06.2021. godine ispravljena je presuda Višeg suda u Pančevu 2K.12/19 od 28.04.2021. godine tako što u izreci presude na strani 16 izvornika (strana 11 prepisa) u delu „pa ih sud primenom navedenih odredbi ...“ ispred člana 57. KZ, treba da stoji i „člana 56. KZ“, te u obrazloženju presude u delu odluke o kazni na strani 245 izvornika (strana 171 prepisa) u stavu 1 tačka 2 iza reči „niti se protiv njih vodi postupak za bilo koje drugo krivično delo“, treba da stoji i „što je sa ostalim okolnostima cenjeno u smislu člana 56. stav 3. KZ kao naročito olakšavajuće okolnosti“ i u obrazloženju presude u delu odluke o kazni na strani 246 izvornika (strana 171 prepisa) za okrivljene KK, LL i EE pored teksta „uz primenu člana 57. stav 1. tačka 4. KZ“, treba da stoji i „i člana 56. stav 3. KZ“.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 692/21 od 11.10.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Pančevu, branioca okrivljenih VV, BB, GG i DD, advokata Miloša Zekovića, branilaca okrivljenog ĐĐ, advokata Uroša Balčina i Đorđa Papulića, branioca okrivljenih AA, ŽŽ i ZZ, advokata Jovana Ćirića, branioca okrivljenog II - advokata Siniše Nedomački, branioca okrivljenog JJ - advokata Bojana Nedomački, branioca okrivljenog EE, advokata Rastka Svičevića, branioca okrivljenih MM i NJNJ, advokata Nikole Đurića, branioca okrivljenog NN, advokata Rajne Đurić, okrivljenog KK i njegovog branioca - advokata Grozde Kužić, branioca okrivljenog LJLJ, advokata Stevana Jakovljevića i branioca okrivljenog LL, advokata Radoslava Maravića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Pančevu 2K.12/19 od 28.04.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- zajednički branilac okrivljenih AA, ŽŽ i ZZ, advokat Jovan Ćirić, branilac okrivljenog II, advokat Siniša Nedomački i branilac okrivljenog JJ, advokat Bojan Nedomački, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presude Višeg suda u Pančevu 2K.12/19 od 28.04.2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 692/21 od 11.10.2021. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenih BB, VV, GG i DD, advokat Miloš Zeković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine u celini ili delimično presude Višeg suda u Pančevu 2K.12/19 od 28.04.2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 692/21 od 11.10.2021. godine i predmet vrati na ponovnu odluku organu postupka ili da preinači u celini navedene presude;

- branioci okrivljenog ĐĐ, advokati Uroš Balčin i Đorđe Papulić, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da u smislu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači pobijane presude u odnosu na okrivljenog ĐĐ tako što će ovog okrivljenog shodno članu 423. ZKP osloboditi od optužbe, odnosno prema okrivljenom ĐĐ shodno članu 422. tačka 3) ZKP odbiti optužbu zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, te odrediti da troškovi prvostepenog i drugostepenog krivičnog postupka i postupka po zahtevu za zaštitu zakonitosti padaju na teret budžetskih sredstava Višeg suda u Pančevu kao prvostepenog suda ili da u smislu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak prvostepenom sudu, kao i da u skladu sa članom 488. stav 2. ZKP blagovremeno obavesti branioce okrivljenog o datumu i vremenu održavanja sednice veća kako bi istoj prisustvovali;

- branilac okrivljenog EE – advokat Rastko Svičević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da preinači pravnosnažne presude Višeg suda u Pančevu 2K.12/19 od 28.04.2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 692/21 od 11.10.2021. godine tako što će okrivljenog EE osloboditi od optužbe za produženo krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti u pomaganju iz člana 224. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ ili mu izreći blažu kaznu od izrečene ili da ukine navedene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je, nakon ispitivanja podnetih zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u smislu odredbi člana 487. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, osim zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog EE – advokata Rastka Svičevića, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima branilaca okrivljenih, uz primenu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 od 28.09.2011.godine koji se primenjuje od 01.10.2013.godine) kojim je propisano da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, broj 58/04, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10), našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani i to u celosti zahtev branilaca okrivljenih BB, VV, GG i DD, advokata Miloša Zekovića i zahtev branilaca okrivljenog ĐĐ, advokata Uroša Balčina i Đorđa Papulića, a zajednički zahtev branioca okrivljenih AA, ŽŽ i ZZ, advokata Jovana Ćirića, branioca okrivljenog II, advokata Siniše Nedomački i branioca okrivljenog JJ, advokata Bojana Nedomački u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zajednički zahtev napred navedenih branilaca okrivljenih odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog EE – advokata Rastka Svičevića je neblagovremen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u zajedničkom zahtevu branilaca okrivljenih AA, ŽŽ, ZZ, II i JJ, te u podnetom zahtevu branioca okrivljenih BB, VV, GG i DD, se ističe da se pravnosnažna osuđujuća presuda zasniva na nezakonitim dokazima i to isključivo na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija PU Pančevo OKP 02 broj 103/12-1 KRI 205/12 od 30.05.2012. godine, kao i na notesu i rokovniku koji su oduzeti od okrivljenog KK, a koji se kao nezakonito pribavljeni dokazi shodno članu 16. stav 1. ZKP ne mogu koristiti u krivičnom postupku i moraju se izdvojiti iz spisa predmeta. Kao razlog njihove nezakonitosti branioci okrivljenih ističu da su navedeni dokazi rezultat nezakonito sprovedene radnje dokazivanja pretresanje stana i drugih prostorija, s`obzirom da je ova radnja dokazivanja obavljena bez prisustva dva punoletna građanina kao svedoka pretresa, pri čemu su službena lica PU Pančevo, koja su dana 30.05.2012. godine izvršila pretres kamp prikolice okrivljenog KK, u zapisniku o pretresanju stana kao razloge zbog čega je pretresanje izvršeno bez prisustva svedoka naveli zato što nije bilo moguće da se obezbedi njihovo prisustvo, a postojala je opasnost od odlaganja u skladu sa članom 81. stav 4. ZKP, s tim što ni u jednom stavu člana 81. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku ovi razlozi nisu bili predviđeni kao razlozi vršenja pretresa bez prisustva svedoka.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Stoji navod zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih da su zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS DP PU Pančevo OKP OZSPK 02 broj 103/12-1 KRI 205/12 od 30.05.2012. godine, kao i notes i rokovnik koji su oduzeti od okrivljenog KK prilikom pretresa njegove kamp prikolice, rezultat nezakonito sprovedene radnje dokazivanja pretresanje stana i drugih prostorija i da ih je kao nezakonite dokaze trebalo izdvojiti iz spisa predmeta. Naime, radnja dokazivanja pretresanje stana i drugih prostorija, o čijem preduzimanju je od strane ovlašćenih službenih lica PU Pančevo sačinjen navedeni zapisnik, je izvršena bez prisustva dva punoletna građanina, pri čemu su u navedenom zapisniku policijski službenici kao razlog zbog čega pretresanje sprovode bez prisustva dva punoletna građanina kao svedoka naznačili da isto vrše u smislu člana 81. stav 4. ZKP, zato što nije moguće da se obezbedi njihovo prisustvo, a postoji opasnost od odlaganja. Međutim, navedena dokazna radnja pretresanje stana i drugih prostorija je preduzeta dana 30.05.2012. godine, a odredba člana 81. stav 4. ZKP („Službeni list SRJ“, broj 70/2001, 68/2002 i „Službeni glasnik RS“, broj 58/2004, 85/2005, 115/2005, 49/2007 i 20/2009 – dr. zakon), na koju su se pozvala ovlašćena službena lica PU Pančevo u zapisniku o pretresanju stana i koja je kao uslov da se pretresanje stana sprovede bez prisustva svedoka predviđala nemogućnost da se odmah obezbedi prisustvo svedoka, ukoliko postoji opasnost od odlaganja, je kao takva prestala da važi dana 11.09.2009. godine sa donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku objavljenog u „Službenom glasniku RS“, broj 72/2009 od 03.09.2009. godine, koji je stupio na snagu dana 11.09.2009. godine. Dakle, navedena odredba je prestala da važi 2 i po godine pre sprovođenja dokazne radnje pretresanja stana. Odredbom člana 21. Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009) je navedeno da se član 81. stav 1. menja i glasi: „(1) Ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu i bez odluke suda ući u stan ili druge prostorije i izuzetno sprovesti pretresanje bez prisustva svedoka, ako držalac stana to traži ili ako neko zove u pomoć ili radi izvršenja odluke suda o pritvaranju ili dovođenju okrivljenog ili radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu. Razlozi za pretresanje bez prisustva svedoka moraju se naznačiti u zapisniku“, dok se stav 4. briše, a dosadašnji stavovi 5. i 6. postaju stavovi 4. i 5“. Pri ovome, ne samo u stavu 4. člana 81. ZKP, već ni u jednom drugom stavu člana 81. Zakonika o krivičnom postupku koji je važio u vreme vršenja navedenog pretresa dana 30.05.2012. godine, kao razlozi sprovođenja pretresa bez prisustva svedoka, nisu bili predviđeni razlozi koje su u navedenom zapisniku naznačila ovlašćena službena lica PU Pančevo.

Međutim, suprotno navodima zahteva branilaca okrivljenih, iz spisa predmeta proizilazi da nižestepeni sudovi pobijane pravnosnažne presude nisu zasnovali isključivo na navedenom zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS DP PU Pančevo OKP OZSPK 02 broj 103/12-1 KRI 205/12 od 30.05.2012. godine, kao i na notesu i rokovniku koji su oduzeti od okrivljenog KK, već su činjenice vezane za krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. KZ, za koje su okrivljeni u ovom krivičnom postupku pravnosnažno oglašeni krivim, utvrđene i iz drugih dokaza izvedenih u toku postupka i to iz popisne liste Komisije za vanredni delimičan popis od 27.06.2012. godine, izveštaja te komisije o izvršenom popisu, iskaza članova popisne komisije, izveštaja NIS-a Direkcija veleprodaje broj 31-36-1/17/002481/2012 od 26.06.2012. godine, izveštaja o maksimalnoj normiranoj potrošnji goriva za lokomotive serije 661 „Železnice Srbije“ koje su sačinili OO i PP, izveštaja DOO „...“ ... broj 351/12 od 05.07.2012. godine koji se odnosi na kontrolu rezervoara na Železničkoj stanici „...“ u ... 27.06.2012. godine sa fotorgafijama zatečenog stanja, nalaza i mišljenja komisije veštaka Mašinskog fakulteta u Beogradu, nalaza i mišljenja veštaka Novaka Savanovića, izvadnica za gorivo i mazivo, odbrane okrivljenog LJLJ u policiji, kao i ostale pisane dokumentacije i to u meri u kojoj je prvostepeni sud prihvatio te dokaze i na istima zasnovao presudu. Dakle, kako nižestepene presude nisu zasnovane samo na nezakonito pribavljenim dokazima i to zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS DP PU Pančevo OKP OZSPK 02 broj 103/12-1 KRI 205/12 od 30.05.2012. godine, kao i notesu i rokovniku oduzetim od okrivljenog KK, te kako je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na druge dokaze izvedene u zakonito sprovedenom postupku, a zatim pojedinačno i u njihovoj međusobnoj vezi ocenjene u pobijanim pravnosnažnim presudama, očigledno da bi i bez nezakonito izvedenih dokaza bila doneta ista presuda, to samim tim neosnovano branioci okrivljenih ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povredu postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

Pored toga, po oceni ovoga suda, kao neosnovani su ocenjeni i navodi zajedničkog zahteva branilaca okrivljenih AA, ŽŽ, ZZ, II i JJ u delu u kojem ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, isticanjem da je sud pravnosnažnom presudom prekoračio optužbu na štetu okrivljenih, s`obzirom da je okrivljene oglasio krivim za izvršenje produženog krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. KZ, dok su optužnicom Višeg javnog tužioca u Pančevu Kto.47/18 od 25.03.2019. godine okrivljeni optuženi za izvršenje krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. KZ.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, dok zakon ne zahteva i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju, pobijanom pravnosnažnom presudom sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenih. Ovo imajući u vidu da se pravnosnažna presuda odnosi na iste okrivljene, te da su bitna obeležja bića krivičnih dela ista i u optužnom aktu javnog tužioca i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnih krivičnih dela iz izreke pravnosnažne presude sa činjeničnim opisom radnje dela datim u optužnom aktu javnog tužioca. Imajući u vidu da sud, shodno odredbi člana 420. stav 2. ZKP, nije vezan za predloge javnog tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, to stoga sud izmenom pravne kvalifikacije krivičnih dela za koja su okrivljeni optuženi optužnim aktom javnog tužioca Kto.47/18 od 25.03.2019. godine i osudom okrivljenih za produženo krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. KZ, u konkretnom slučaju, nije prekoračio optužbu i nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zajedničkog zahteva branilaca okrivljenih AA, ŽŽ, ZZ, II i JJ u delu u kojem prekoračenje optužbe od strane suda obrazlažu time da je prvostepeni sud okrivljene u izreci presude oglasio krivim za jednu radnju izvršenja produženog krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. KZ, dok je prvostepeni sud u obrazloženju presude na stranama 168 i 169 naveo potpuno drugačije radnje izvršenja za koje okrivljeni nisu ni optuženi. Naime, sud na strani 168 obrazloženja prvostepene presude navodi da je utvrđeno da su okrivljeni EE, II, LJLJ, VV, BB, GG, DD, MM, ĐĐ, AA, JJ, ŽŽ, ZZ, NN i NJNJ kao mašinovođe u dokument – obrazac „MAT 11“ – izvadnicu za gorivo za dizel lokomotive unosili netačan podatak o količini goriva sa kojom je lokomotiva namirena, dok je u izreci presude sud ove okrivljene oglasio krivim za to što su potpisivali izvadnice za gorivo i mazivo tzv. „MAT 11“ u koje su unete uvećane količine izdatog goriva od strane okrivljenih KK i LL.

Kako član 420. stav 1. ZKP podrazumeva istovetnost opisa činjenica i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela sadržanih u činjeničnom opisu optužnog akta i činjeničnom opisu dela u izreci presude, to se kod ocene istovetnosti presude u odnosu na optužbu vrši poređenje činjeničnog opisa dela u optužnom aktu u odnosu na činjenični opis dela u izreci presude, a ne u odnosu na činjenična utvrđenja i zaključke suda iznete u obrazloženju presude (kako to pogrešno smatraju branioci okrivljenih), pa stoga u konkretnom slučaju nema ni prekoračenja optužbe činjeničnim utvrđenjima suda u obrazloženju prvostepene presude. Sledstveno navedenom, kao neosnovani su ocenjeni i navodi branilaca okrivljenih kojima se i u ovom delu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Imajući u vidu da, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, optužba nije prekoračena izmenom pravne kvalifikacije krivičnih dela za koja su okrivljeni optuženi optužnim aktom javnog tužioca Kto.47/18 od 25.03.2019. godine i osudom okrivljenih za produženo krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. KZ, to se shodno tome kao neosnovani ocenjuju i navodi zajedničkog zahteva branilaca okrivljenih AA, ŽŽ, ZZ, II i JJ u kojima se ističe da su nižestepeni sudovi prekoračujući optužbu izmenom pravne kvalifikacije krivičnih dela u odnosu na optužni akt javnog tužioca i oglašavanjem okrivljenih krivim za izvršenje produženog krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. KZ za koje okrivljeni nisu bili optuženi, na posredan način učinili i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer su onemogućili da se utvrdi da je za radnje izvršenja krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. KZ opisane u optužnici javnog tužioca nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, pošto se po braniocu kod produženog krivičnog dela zastarelost računa od poslednje izvršene radnje, a ne od svake pojedinačne radnje kako bi to bilo za krivična dela za koja su okrivljeni optuženi optužnim aktom VJT u Pančevu.

Po oceni ovoga suda, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ĐĐ u kojem ukazuju na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, isticanjem da radnje koje su predmetnom optužnicom stavljene na teret ovom okrivljenom ne predstavljaju krivično delo i da je sud oglašavanjem okrivljenog krivim za produženo krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti u pomaganju iz člana 224. stav 1. u vezi člana 35. KZ primenio zakon koji se u konkretnom slučaju ne može primeniti. Naime, okrivljeni je oglašen krivim za krivično delo koje uopšte nije bilo inkriminisano kao krivično delo Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS“, broj 85/2005, 88/2005 .... 111/2009) koji je bio na snazi u vreme preduzimanja radnji okrivljenog, već je krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. KZ inkriminisano izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koje su stupile na snagu dana 01.03.2018. godine („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine), pri čemu po stavu branilaca okrivljenog ne postoji pravni kontinuitet između krivičnog dela pronevera iz člana 364. KZ koje je postojalo u vreme vršenja radnji okrivljenog sa krivičnim delom pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Pored toga, po stavu branilaca, radnje okrivljenog opisane u optužnom aktu Višeg javnog tužioca u Pančevu se u trenutku njihovog preduzimanja nisu mogle smatrati ni krivičnim delom pronevera iz člana 364. tada važećeg KZ, budući da je pronevera krivično delo protiv službene delatnosti, a ne protiv privrede i podrazumeva proneveru pokretnih stvari poverenih u službi u državnom organu, a ne u privrednom subjektu, kao što je ovde slučaj, pri čemu radnje okrivljenog po stavu branilaca nisu mogle biti sadržane ni u nekoj drugoj inkriminaciji predviđenoj tada važećim KZ.

Krivično delo pronevera iz člana 364. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 85/2005, 88/2005 .... 111/2009), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji. Dakle, krivično delo iz člana 364. stav 1. KZ podrazumeva proneveru pokretnih stvari poverenih u službi ili na radu kako u subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost, tako i u subjektu privrednog poslovanja.

Krivično delo pronevera iz člana 364. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu 01.03.2018. godine) čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, ustanovi ili drugom subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost.

Krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu 01.03.2018. godine) čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja.

Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 24.11.2016. godine, objavljenim u „Službenom glasniku RS“ broj 94/2016, krivično delo pronevera je „podeljeno“ u dva krivična dela. Pri tome, deoba je izvršena prema vrsti subjekta u kojem su učiniocu krivičnog dela pronevere pokretne stvari poverene na radu, odnosno prema tome da li je to subjekt koji ne obavlja privrednu delatnost ili subjekt privrednog poslovanja i to na krivično delo pronevera kažnjivo po članu 364. KZ i krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti kažnjivo po članu 224. KZ.

Krivično delo pronevera iz člana 364. KZ je izmenjeno utoliko što je od navedenih izmena izvršilac ovog krivičnog dela samo ono lice kome su pokretne stvari poverene u službi ili na radu u subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost. Istovremeno, odredbe koje se odnose na proneveru u subjektu privrednog poslovanja ovim izmenama izdvojene su u posebno krivično delo - krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. KZ, čiji je zaštitni objekt privredno poslovanje i imovina u tom poslovanju, pri čemu je radnja krivičnog dela ostala neizmenjena.

Dakle, navedenim izmenama, u Krivični zakonik je uneto krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. KZ, koje zadržava jasan pravni kontinuitet sa krivičnim delom pronevera iz člana 364. KZ u slučaju da su učiniocu krivičnog dela pronevere pokretne stvari poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja. Uvođenje krivičnog dela iz člana 224. KZ je posledica potrebe da se napravi razlika između vršenja pronevere u subjektu privrednog poslovanja i subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost, jer je ranije krivično delo pronevera iz člana 364. KZ u potpunosti izjednačavalo situacije u kojima se pronevera vrši kako u subjektu privrednog poslovanja tako i subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost.

Kako krivično delo iz člana 224. KZ i pored navedenih razlika, u svom zakonskom opisu ima ista obeležja kao i ranije krivično delo pronevera iz člana 364. KZ i to pre svega radnju izvršenja, to je jasno da je navedenim izmenama zadržan jasan pravni kontinuitet ove dve inkriminacije.

Stoga se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog NN kojima ukazuju da između odredbe člana 364. KZ koja je važila do dana 01.03.2018. godine i odredbe člana 224. KZ koja je stupila na snagu dana 01.03.2018. godine ne postoji pravni kontinuitet inkriminicije. Pored toga, ne mogu se prihvatiti ni navodi branilaca da se radnje okrivljenog u vreme njihovog vršenja nisu mogle smatrati ni krivičnim delom pronevera iz člana 364. tada važećeg KZ („Službeni glasnik RS“, broj 85/2005, 88/2005 .... 111/2009), s`obzirom da krivično delo iz člana 364. tada važećeg KZ podrazumeva proneveru pokretnih stvari poverenih na radu kako u subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost tako i u subjektu privrednog poslovanja, a okrivljenom su pokretne stvari bile poverene na radu u AD „Železnice Srbije“ koje se smatra preduzećem, a koje se shodno odredbi člana 112. stav 21. KZ smatra subjektom privrednog poslovanja.

Imajući u vidu napred navedeno, te visinu zaprećene kazne zatvora za krivično delo pronevera iz člana 364. KZ važećeg u vreme izvršenja krivičnog dela i za krivično delo pronevera iz člana 224. KZ važećeg u vreme donošenja nižestepenih presuda, to je sud pravilno primenio krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenog ĐĐ kao produženo krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti u pomaganju iz člana 224. stav 1. u vezi člana 35. KZ, pravilno nalazeći da su navedene izmene i dopune Krivičnog zakonika s obzirom na visinu zaprećene kazne zatvora blaže po okrivljenog.

Zajednički zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA, ŽŽ, ZZ, II i JJ u preostalom delu je odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Naime, branioci okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navode i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima.

Međutim, kako branioci okrivljenih dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuju u čemu se konkretno sastoji povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zajednički zahtev branilaca okrivljenih nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog EE je neblagovremen.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim (drugostepenim) sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljenom EE, prema povratnici koja se nalazi u spisima predmeta, presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 692/21 od 11.10.2021. godine uredno dostavljena dana 16.11.2021. godine, a da je njegov branilac - advokat Rastko Svičević podneo sudu zahtev za zaštitu zakonitosti preko pošte preporučenom pošiljkom dana 22.12.2021. godine, a što proizilazi iz službenog pečata Višeg suda u Pančevu i recepisa na koverti u spisu, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog EE – advokata Rastka Svičevića odbacio kao neblagovremen, jer je isti podnet nakon zakonom propisanog roka.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovane i to u celosti zahtev branioca okrivljenih BB, VV, GG i DD, advokata Miloša Zekovića i zahtev branilaca okrivljenog ĐĐ, advokata Uroša Balčina i Đorđa Papulića, a zajednički zahtev branioca okrivljenih AA, ŽŽ i ZZ, advokata Jovana Ćirića, branioca okrivljenog II, advokata Siniše Nedomački i branioca okrivljenog JJ, advokata Bojana Nedomački u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu ovaj zajedniki zahtev branilaca okrivljenih odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog EE – advokata Rastka Svičevića je odbacio kao neblagovremen na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) i člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              za Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić