2

drugom stavu žalba advokata Miroslava Dmitrovića izjavljena protiv presude Prekršajnog suda u Beogradu Pr 61562/19 od 01.07.2021. godine odbačena kao nedozvoljena – izjavljena od strane neovlašćenog lica.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti PTZ 151/22 od 28.03.2022. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3) i 4) Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, preinači pravosnažne presude i prekršajni postupak obustavi usled nastupanja zastarelosti vođenja prekršajnog postupka i odluči da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Vrhovni kasacioni sud je o sednici veća, u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, obavestio Republičkog javnog tužioca, koji sednici nije prisustvovao, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan.

Po navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, presude prekršajnih sudova donete su uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3) Zakona o prekršajima jer su dati razlozi o odlučnoj činjenici da li je okrivljenog tokom prekršajnog postupka zastupao branilac advokat Miroslav Mitrović iz ... ili advokat Miroslav Dmitrović iz ... u znatnoj meri protivrečni.

Pored toga, u zahtevu se ističe da je učinjena i bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) Zakona o prekršajima (a opisana je povreda iz člana 264. stav 2. tačka 3) Zakona o prekršajima jer postoji znatna protivrečnost između onoga što se u razlozima prvostepene presude navodi o sadržini isprava i samih tih isprava – konkretno podneska naslovljenog kao „zahtev odbrane za dostavljanje dokaza“ koji je u prvostepenom sudu primljen 22.03.2021. godine. Ista bitna povreda odredaba prekršajnog postupka po tvrdnjama zahteva za zaštitu zakonitosti ogleda se i u tome što prvostepeni prekršajni sud svoju presudu, suprotno odredbi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, nije dostavio braniocu okrivljenog advokatu Miroslavu Dmitroviću smatrajući da on nije advokat, jer kao takav nije upisan u Advokatsku komoru ... i jer mu nije overena legitimacija.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani iz sledećih razloga:

3

Prvostepeni prekršajni sud je, a kako to proizilazi iz razloga prvostepene presude utvrdio da Miroslav Mitrović iz ..., koga je na zapisniku pred prvostepenim sudom od 04.03.2021. godine okrivljeni AA ovlastio da ga brani u konkretnom prekršajnom postupku i koji je, kako se to i zahtevom tvrdi potpisao zapisnik u rubrici branilac – advokat MIROSLAV MITROVIĆ, ne ispunjava uslove iz člana 119. stav 1. Zakona o prekršajima da bude branilac okrivljenom u konkretnom prekršajnom postupku a što je bio i razlog za neprihvatanje podneska ovog lica pod nazivom „zahtev odbrane za dostavljanje dokaza“.

Za ovakvo svoje utvrđenje sud je dao jasne i neprotivrečne razloge navodeći da podnesak koji je dostavio Miroslav Mitrović pod nazivom „zahtev odbrane za dostavljanje dokaza“ nije prihvaćen, jer je odredbom člana 119. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano da okrivljeni može uzeti za branioca advokata, a Miroslav Mitrović se nije legitimisao kao advokat jer legitimacija koju je stavio na uvid nije overena od 2012. godine, a proverom u Advokatskoj komori Srbije i Advokatskoj komori ... ustanovljeno je da nije upisan kao advokat.

Dakle, iz sadržine navedenog podneska sud je utvrdio da ga je potpisao i dostavio Miroslav Mitrović koji nije advokat, dok Republički javni tužilac u zahtevu tvrdi da ga je potpisao i dostavio advokat Miroslav Dmitrović čije sedište kancelarije je na istoj adresi kao što je i adresa Miroslava Mitrovića iz punomoćja datog na zapisniku pred sudom od 04.03.2021. godine. U navedenom Republički javni tužilac vidi protivrečnost između sadržine navedne isprave i razloga presude o sadržini iste isprave, što se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ne može prihvatiti.

Naime, navedeni podnesak sadrži pečat advokata Miroslava iz ..., ... sa nečitkim potpisom preko prezimena od kojeg je vidljiv samo deo „itrović“, pa je iz navedenog prvostepeni sud utvrdio da ga je podneo Miroslav Mitrović na koga glasi punomoćje, a Republički javni tužilac da ga je podneo advokat Miroslav Dmitrović. Dakle, u konkretnom slučaju radi se o činjenici utvrđenoj iz navedenog podneska a ne o protivrečnosti na koju se Republički javni tužilac u zahtevu poziva. Štaviše u samom zahtevu se tvrdi da je činjenica ko je podneo navedeni podnesak, pogrešno utvrđena.

S tim u vezi neosnovani su i dalji navodi zahteva da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima jer prvostepenu presudu nije dostavio braniocu okrivljenog, advokatu Miroslavu Dmitroviću, smatrajući da on nije advokat.

4

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, sud nije utvrdio da je advokat Miroslav Dmitrović braniilac okrivljenog, već da je to Miroslav Mitrović na koga glasi punomoćje okrivljenog a koji nije advokat, zbog čega isti u smislu člana 119. stav 1. Zakona o prekršajima ne može biti branilac u prekršajnom postupku, te stoga i nije bio u obavezi da prvostepenu presudu dostavlja advokatu Miroslavu Dmitroviću, kao ni Miroslavu Mitroviću koji nije advokat.

Nadalje, neosnovani su navodi zahteva da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3) Zakona o prekršajima, jer nije jasno zašto je prvostepeni sud dozvolio Miroslavu Mitroviću koga je upisao kao branioca okrivljenog da u tom svojstvu postupa na ročištu od 04.03.2021. godine, a potom je u razlozima presude naveo da se nije ligitimisao kao advokat, pri čemu nije jasno i na osnovu čega je sud zaključio da tom advokatu, Miroslavu Mitroviću legitimacija kojom se legitimisao nije overena od 2012. godine.

Ovo stoga što je na ročištu od 04.03.2021. godine samo konstatovano da je okrivljeni na zapisniku pred sudom opunomoćio advokata Miroslava Mitrovića kao svog branioca u tom postupku, pri čemu nije vršeno legitimisanje navedenog lica, što može predstavljati procesni propust suda ali ne predstavlja procesnu povredu na koju se tužilac u zahtevu poziva. Legitimisanje Miroslava Mitrovića izvršeno je nakon okončanog ročišta a što proizilazi, kako to i sam tužilac u zahtevu navodi (strana 2., stav 3. zahteva) iz službene beleške postupajuće sudije prvostepenog prekršajnog suda od 04.03.2021. godine u kojoj je konstatovano, kako to tvrdi i tužilac da je posle održanog ročišta „okrivljeni pristupio sa braniocem Mitrović Miroslavom, advokatom iz ..., kome legitimacija izdata od Advokatske komore Srbije, nije bila overena još od 2012. godine“. Dakle, potpuno je jasno na osnovu čega je utvrđeno da advokatu Miroslavu Mitroviću legitimacija nije overena od 2012., godine. Da li je ta činjenica utvrđena pravilno ili pogrešno nije od značaja, budući da se ovaj vanredni pravni lek ne može podneti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

U odnosu na drugostepenu presudu u zahtevu se ističe da je bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3) i 4) Zakona o prekršajima učinjena na taj način što drugostepeni sud nije pravilno cenio navode žalbe branioca okrivljenog, advokata Miroslava Dmitrovića u pogledu činjenice da je upravo on branilac okrivljenog a ne Miroslav Mitrović kako je to našao prvostepeni sud, te da se zbog toga ne mogu prihvatiti razlozi drugostepenog suda da je žalba advokata Miroslava Dmitrovića izjavljena od strane neovlašćenog lica.

5

Ovakvim navodima zahteva osporava se ustvari ocena navoda žalbe i činjeničnih utvrđenja iznetih u prvostepenoj presudi te prihvatljivost razloga datih od strane drugostepenog suda za takvu ocenu a ne ističe se u čemu bi se sastojala procesna povreda na koju se u zahtevu tužilac poziva, već se daje sopstvena ocena da je branilac okrivljenog advokat Miroslav Dmitrović a da je sud greškom naveo prezime Mitrović umesto prezimena Dmitrović, što se potvrđuje spiskom Advokatske komore Srbije iz kojeg se može jasno zaključiti da ne postoji ime advokata Miroslava Mitrovića iz ..., već ime Miroslava Dmitrovića iz ... sa istom adresom, koji je i potpisao podnesak odbrane – zahtev za dostavljanje dokaza a koji je sud primio 22.03.2021. godine.

Dakle, zahtevom u ovom delu osporava se pravnosnažnom presudom utvrđeno činjenično stanje u pogledu činjenice ko je branilac okrivljenog, a zbog čega u smislu člana 285. Zakona o prekršajima nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim prekršajnim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 287. stav 3. Zakona o prekršajima navedeni zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija, Vesna Zarić,s.r. Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka Upravitelj pisarnice

Marina Antonić