Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3707/20 od 12.02.2021. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke za isplatu neisplaćenih razlika plate do dvostrukog iznosa plate za period od 01.09.2009. godine do 31.08.2011. godine u ukupnom iznosu od 531.877,26 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose bliže opisane u tom stavu izreke, kao i u delu stava drugog izreke kojim je tužena obavezana da za tužioca na ove dosuđene iznose neosnovano umanjene zarade obračuna i uplati doprinose za penzijsko i incalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje i doprinose za zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog i drugog izreke prvostepene presude i odbijen zahtev tužioca za isplatu neisplaćenih razlika plate do dvostrukog iznosa plate za period od 01.09.2009. godine do 31.08.2011. godine, preko ukupnog iznosa od 531.877,26 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose i zahtev tužioca da se tužena obaveže da za tužioca na ove iznose obračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, osiguranje za slučaj nezaposlenosti i zdravstveno osiguranje. Stavom trećim izreke, potvrđeno je rešenje o troškovima postupka iz dela stava trećeg izreke prvostepene presude za iznos od 195.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka u preostalom delu stava trećeg izreke prvostepene presude, tako što je odbijen deo zahteva tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 47.625,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 14.520,00 dinara.

Protiv odluke sadržane u stavovima drugom, četvrtom i petom izreke drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 408. U vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tužene na radnom mestu policajac u Odeljenju za granicu, Uprave granične policije. Rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova od 12.08.2009. godine, tužilac je premešten na radno mesto poslovi stalnog dežurstva i obezbeđenja objekata (OSL) u Odeljenju za operativne telekomunikacije, stalno dežurstvo i obezbeđenje u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, Uprave kriminalističke policije od 01.09.2009. godine. Rešenjem tužene od 11.03.2010. godine, tužilac je unapređen u zvanje policajac I klase inspektor od 21.02.2010. godine. Na osnovu preseka primanja, utvrđena je visina isplaćene plate tužiocu u spornom periodu od 01.09.2009. godine do 31.08.2011. godine. Tužilac je smatrajući da mu nakon stupanja na rad u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala, pripada zarada do dvostrukog iznosa osnovne plate ostvarene na prethodnom radnom mestu u Upravi granične policije, podneo tužbu za isplatu razlike isplaćene i pripadajuće plate i uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da je u utuženom periodu od 01.09.2009. godine do 31.08.2011. godine, tužiocu isplaćena plata u manjem iznosu od iznosa koji bi mu pripadao primenom Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala. Tako utvrđena visina razlike neisplaćene plate sa minulim radom prema navedenoj Uredbi, za sporni period iznosi 959.334,64 dinara, dok bi razlika plate bez minulog rada iznosila ukupno 885.054,36 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev u ukupnom iznosu od 959.334,64 dinara, sa pripadajućom zakonskom kamatom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (prihvatajući nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke), zaključujući da tužilac nakon premeštaja na poslove u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalističke policije ima pravo na isplatu plate u dvostrukom iznosu na osnovu člana 18. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela i člana 2. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala.

Drugostepeni sud je delimično preinačio prvostepenu presudu nalazeći da tužiocu pripada razlika između dvostruke plate koju je ostvario na prethodnom radnom mestu pre premeštaja (avgust 2009. godine) i plate isplaćene na novom radnom mestu. Prihvatajući nalaz i mišljenje veštaka da je plata koju je tužilac primio u avgustu 2009. godine iznosila 29.519,41 dinar (osnovna plata sa minulim radom), drugostepeni sud je obračunao dvostruku platu za taj mesec, a zatim razliku u odnosu na plate koje su tužiocu isplaćene u spornom periodu na novom radnom mestu, pa je preko tih iznosa od ukupno 531.877,26 dinara, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je stanovište drugostepenog suda u pobijanom delu odluke zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Članom 104. stav 1. Zakona o radu (,,Sl. glasnik RS, br. 24/2005...32/2013), propisano je da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Po članu 18. Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 42/2002, 61/05 i 72/09) lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima, posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, Ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu (član 1). Plate lica iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada (stav 2).

Na osnovu ovlašćenja iz navedene zakonske odredbe Vlada Republike Srbije je Uredbom o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 14/2003 ... 105/2005) uredila plate ovih lica tako što je u članu 2. stav 1. propisano da se plata starešine Službe i zamenika starešine Službe i ovlašćenog službenog lica u Službi, rukovodioca i zamenika rukovodioca Posebne pritvorske jedinice i zaposlenog na poslovima obezbeđenja u poslovima obezbeđenja u Posebnoj pritvorskoj jedinici obračunava i isplaćuje u dvostrukom iznosu plate koju su ostvarivali na poslovima sa kojih su stupili na rad u organizacione jedinice iz člana 1. ove uredbe. Dodaci na platu utvrđeni zakonom zaposlenom kome se plata utvrđuje ovom Uredbom, obračunava se u skladu sa zakonom, drugim propisima i kolektivnim ugovorom (član 3. stav 6. navedene Uredbe).

Sledeći navedeni normativni okvir, zaposleni koji su pre stupanja na rad u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala bili radno angažovani u MUP-u imaju pravo na dvostruki iznos plate, koju bi ostvarili na poslovima i zadacima u tom ministarstvu uz organičenje iz odredbe člana 18. stav 1. navedenog Zakona. To znači da se dvostruki iznos plate u smislu navedene zakonske odredbe obračunava sa svim uvećanjima plate koju bi to lice ostvarilo na ranijem radnom mestu, odnosno da svako uveđanje osnovne mesečne plate na ranijem radnom mestu posledično dovodi do uveđanja dvostrukog iznosa njegove osnovne plate u ovim organizacionim jedinicama.

Shodno tome, nije pravilno stanovište drugostepenog suda da osnov za obračun razlike plate u spornom periodu predstavlja dvostruka plata koju je tužilac ostvario u avgustu 2009. godine, bez obračunatog uvećanja koje bi ostvario na tom radnom mestu. Naime, drugostepeni sud je kao merilo za obračun dvostrukog iznosa osnovne plate u čitavom spornom periodu prihvatio samo onaj iznos koji je tužiocu isplaćen u mesecu koji je prethodio raspoređivanju na radno mesto u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, pri čemu nisu uzete u obzir promene u visini osnovne plate do kojih je došlo u spornom periodu obračuna, kako je to utvrdio veštačenjem prvostepeni sud.

Pored toga, u skladu sa navodima revidenta, revizijski sud zaključuje i da je pravilno stanovište prvostepenog suda usmereno na tvrdnju da je zbog nepravilnog obračuna i isplate pripadajuće plate tužiocu, usledilo i umanjenje u isplati naknade po osnovu minulog rada, čija visina je procentualno zavisna o visine iznosa koji se zaposlenom isplaćuje po osnovu plate.

U tom smislu, u skladu sa pravilnim zaključkom prvostepenog suda, tužiocu pripada pravo na naknadu štete zbog neosnovano umanjene zarade za period od 01.09.2009. godine do 31.08.2011. godine u ukupnom iznosu od 959.334,64 dinara, prema nalazu i mišljenju veštaka ekonomsko-finansijske struke, sa pripadajućom zakonskom kamatom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Zato je Vrhovni kasacioni sud preinačio drugostepenu presudu u pobijanom odbijajućem delu tužbenog zahteva, odbio žalbu tužene i u tom delu potvrdio prvostepenu presudu.

Preinačenjem odluke drugostepenog suda i odbijanjem žalbe tuženog potvrđena je prvostepena presuda i u delu odluke o troškovima prvostepenog postupka koji su tužiocu pravilno dosuđeni na osnovu člana 153, 154. i 163 stav 1. do 4. ZPP, a odbijen zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Imajući u vidu izloženo na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odluka sadržana u stavu drugom izreke doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. ZPP. Tužiocu su dosuđeni troškovi postupka po reviziji u ukupnom iznosu od 18.000,00 dinara za sastav revizije od strane advokata, prema Advokatskoj tarifi važećoj u vreme preduzimanja ove parnične radnje („Službeni glasnik“ 37/2021 od 14.04.2021. godine), dok trošak sudske takse nije priznat jer zahtev nije opredeljen u smislu člana 163. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić