Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dejan Dobrosavljević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i istu obrazlaže navodima da krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, jer ne postoje objektivni elementi krivičnog dela, odnosno očigledno je da okrivljeni nije preduzeo radnju dovođenja u zabludu oštećenog BB, a kako to navodi prvostepeni i drugostepeni sud.

Krivično delo prevare iz člana 208. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini.

Iz izreke pobijane prvostepene presude, proizlazi da je okrivljeni u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela čije je izvršenje hteo i svestan zakonske zabranjenosti svog dela, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist lažnim prikazivanjem činjenica da kupuje i prodaje stranu valutu (američke dolare i evro), doveo u zabludu oštećene BB i VV da učine nešto na štetu svoje imovine, odnosno da mu predaju svoj novac kako bi im zamenio valutu, nakon čega je oštećenima dao manje iznose, a razliku zadržao za sebe.

U konkretnom slučaju, u izreci navedene presude, pored ostalih subjektivnih elemenata, opisana je namera, kao nužan subjektivni element krivičnog dela prevara iz člana 208. KZ i radnja izvršenja kao objektivni element ovog krivičnog dela, odnosno činjenice, čijim lažnim prikazivanjem je okrivljeni doveo u zabludi oštećene, a koje su, u konkretnom slučaju, navele oštećene da mu na štetu svoje imovine predaju svoj novac kako bi im okrivljeni zamenio valutu, a nakon čega je oštećenima dao manje iznose novca, a razliku zadržavao za sebe (lažno prikazivao činjenice – da kupuje i prodaje stranu valutu).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, opisane radnje, koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, a kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu branilac okrivljenog AA ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da ne postoje dokazi koji govore u prilog tome da je okrivljeni doveo u zabludu oštećenog BB, da mu je predao manji iznos novca od onoga što je oštećeni predao okrivljenom, te stim u vezi iznosi sopstvenu ocenu zapisnika o prepoznavanju lica i iskaza oštećenog BB.

Kako se, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti ne može podneti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dejana Dobrosavljevića u napred navedenom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dejana Dobrosavljevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav. 1 ZKP, odlučio kao u izreci ove presude i zahtev odbio kao neosnovan, dok je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić