Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Lazar Guteša u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Lazara Guteše, je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje se okrivljeni AA goni nije krivično delo, obzirom da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u pravnoj zabludi, ali i da je u pitanju delo malog značaja. Obrazlažući navedenu povredu zakona branilac navodi da odbrana smatra da se okrivljeni AA nalazio u neotklonjivoj pravnoj zabludi, obzirom da se kao lice sa ozbiljnim ličnim hendikepom – gluvonema osoba (ne čuje, a moć govora mu je vrlo ograničena) oslonio na BB, koja je obavila razgovor sa stručnim licem iz APR. Dalje se navodi, da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu malog značaja, imajući u vidu da je ovo slučaj tipičnog birokratskog sitničarenja oko naziva udruženja koje nema svoje razumno opravdanje, pa su samim tim i članovi udruženja bili zatečeni činjenicom da moraju da menjaju određene reči oko naziva udruženja do određenog datuma, a što se pokazalo od ključnog značaja da savez ostvari neka prava – dobije novčana sredstva. Takođe se navodi da je postupanje okrivljenog AA u postupku pred APR prosta administrativna radnja zasnovana na zakonskim obavezama i ovlašćenjima, a ne na sopstvenoj volji.

Kada su u pitanju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje da je okrivljeni AA kritičnom prilikom postupao u neotklonjivoj pravnoj zabludi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su isti neosnovani.

Naime, na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani tri, stav pet i strani četiri stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje da je, u konkretnom slučaju, u pitanju krivično delo malog značaja, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 18. Krivičnog zakonika, koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a koji se u konkretnom slučaju ima primeniti, u smislu člana 5. KZ, određeno je da „nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja“ (stav 1.) a da je delo „malog značaja ako je stepen krivice učinioca nizak, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije“ (stav 2.) te da se „odredbe st. 1. i 2. ovog člana mogu primeniti na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna“ (stav 3.).

U konkretnom slučaju, za krivično delo za koje je okrivljeni AA optužen i osuđen - navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ, a imajući u vidu opis radnje izvršenja krivičnog dela, po stavu Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta propisanog članom 18. KZ. Tako, stepen krivice u konkretnom slučaju nije „nizak“ što je jedan od prvih uslova, nego je, imajući u vidu stepenovanje krivice na dva nehatna i dva umišljajna oblika, izvesno najviši, a u vidu direktnog umišljaja. Takođe, nije ispunjen ni uslov u pogledu neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica. O ispunjenosti ovog uslova, u pogledu odsutnosti štetnih posledica, može se govoriti ukoliko je reč, između ostalog, o pokušaju krivičnog dela, a u konkretnom slučaju, a kako to proizilazi iz spisa predmeta, okrivljeni je dovođenjem u zabludu naveo nadležni organ da u javnoj knjizi overi štogod neistinito što može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju, odnosno doveo u zabludu ovlašćeno lice Agencije za privredne registre da u registar udruženja izvrši registraciju promene naziva udruženja sa datumom od 23.01.2014. godine, a koja overa neistinitog je služila kao dokaz da Savez gluvih i nagluvih Vojvodine audiološki centar dobije novčana sredstva od Pokrajinskog sekretarijata za javno informisanje i kulturu Autonomne pokrajine Vojvodine, te je delo samim tim svršeno i za isto je i oglašen krivim, pa nema sumnje da su nastupile, svakako znatne, štetne posledice ugrožavanja sigurnosti pravnog saobraćaja kao njegovog zaštitnog objekta. Pri tome, pitanje neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica, sud ceni sa stanovišta ugroženosti ili stepena povređivanja zaštitnog dobra. Na kraju, imajući u vidu upravo i o kom krivičnom delu se radi, stepenu krivice i intezitetu štetnih posledica po zaštitni objekat dela, nema sumnje da opšta svrha krivičnih sankcija, odnosno „suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom“ zahtevaju izricanje krivične sankcije u konkretnom slučaju, te tako nije ispunjen ni treći navedeni neophodni uslov iz člana 18. stav 2. KZ, to po stavu Vrhovnog kasacionog suda nema uslova za primenu instituta „delo malog značaja“ iz člana 18. KZ.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439.tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći svoju ocenu izvedenih dokaza u pogledu postupanja okrivljenog AA kritičnom prilikom, i na svojim činjeničnim zaključcima, drugačijim od onih utvrđenih u pobijanim presudama, iznosi sopstveni stav o nepostojanju krivičnog dela, za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Kako član 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo, na osnovu člana 491. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić