.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6068/2021
18.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Katarine Manojlović Andrić i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Tomašević advokat iz ..., protiv tužene „UniCredit Bank“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Mladen Avramović advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 17174/20 od 02.06.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 18.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj presude Višeg suda u Beogradu Gž 17174/20 od 02.06.2021. godine - dela kojim je odlučeno o troškovima postupka.
PREINAČUJU SE presuda Višeg suda u Beogradu Gž 17174/20 od 02.06.2021. godine u delu prvog i drugom stavu izreke i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8799/19 od 23.06.2020. godine u trećem stavu izreke, tako što se obavezuje tuženi da, pored iznosa od 66.031,00 dinara, isplati tužilji troškove postupka u iznosu od još 9.000,00 dinara u roku od 8 dana od dostavljanja prepisa presude sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršnost presude do isplate, kao i da tužilji isplati troškove drugostepenog postupka u iznosu od 19.462,02 dinara u roku od 8 dana od dostavljanja prepisa presude.
OBAVEZUJE SE tuženi da na ime troškova postupka po reviziji isplati tužilji iznos od 34.255,03 dinara u roku od osam dana od dostavljanja prepisa presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8799/19 od 23.06.2020. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je odredba člana 3. stav. 3.4. ugovora o depozitnom keš kreditu plus za refinansiranje broj ..., zaključenog dana 25.04.2007. godine između tužilje i tužene, koja glasi: „ugovorne strane saglasno utvrđuju da banka zadržava pravo da tokom trajanja ovog ugovora, prilagođava kamatnu stopu u skladu sa izmenama poslovne politike banke, merama NBS i tržišnih okolnosti o čemu će, u slučaju sniženja kamatne stope, korisnik kredita blagovremeno biti obavešten na odgovarajući način, bez posebnog pisanog obaveštenja upućenog korisniku kredita“, ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime sticanja bez osnova isplati ukupan iznos od 15.775,14 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti pojedinačnih novčanih iznosa pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 66.031,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za traženu zakonsku zateznu kamatu na troškove parničnog postupka za period od dana presuđenja do izvršnosti odluke.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 17174/20 od 02.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8799/19 od 23.06.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu - dela kojim je odlučeno o troškovima postupka, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje shodno članu 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu pravnosnažne sudske odluke dostavljene uz reviziju, ali i pravni stav usvojen na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 05.07.2016. godine, koji je dopunjen na sednici istog odeljenja od 03.03.2020. godine, postoje razlozi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje predviđeni članom 404. stav 1. ZPP zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Odlučujući o zahtevu tužilje za naknadu troškova postupka nižestepeni sudovi su obavezali tuženu da iste nadoknadi tužilji, ali bez uvećanja za iznos poreza za dodatnu vrednost od 20%, sa obrazloženjem da punomoćnik tužilje nije dostavio fiskalni račun za izvršene advokatske usluge kao dokaz da je izdatak, u vidu obračunatog poreza na dodatu vrednost, zaista i nastao.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje da je u ovom slučaju pogrešno primenjeno materijalno pravo
Stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove (član 153. stav 1. ZPP). Prilikom odlučivanja koji će troškovi da se naknade stranci sud, ceneći sve okolnosti, uzima u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, a ako je za nagrade advokata ili druge troškove propisana tarifa, ti troškovi odmeriće se po toj tarifi (član 154. ZPP).
Odredbom člana 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 121/12) propisano je da advokat koji je obveznik poreza na dodatu vrednost ima pravo dodati pripadajući porez na dodatu vrednost na izvršeni obračun nagrade i troškova.
Po Zakonu o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 84/04), advokati se smatraju poreskim obveznicima jer se poslovi i radnje koje preduzimaju u cilju pružanja pravne pomoći u okviru bavljenja advokaturom smatraju uslugama pruženim uz naknadu i predmet su oporezivanja porezom na dodatu vrednost (članovi 3. i 8). Prema članu 42. navedenog zakona, obveznik je dužan da izda račun za svaki promet dobara i usluga, ali je članom 45. istog zakona propisano da ministar bliže uređuje u kojim slučajevima nema obaveze izdavanja računa, ili se mogu izostaviti pojedini podaci u računu, odnosno predvideti dodatna pojednostavljenja u vezi sa izdavanjem računa.
Pravilnikom o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 132/12 - u daljem tekstu: Pravilnik) propisano je da obveznik poreza na dodatu vrednost nema dodatnu obavezu da izda račun iz člana 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost za promet dobara i usluga fizičkim licima, sa izuzetkom preduzetnika, koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost (član 2. stav 1. tačka 1).
U konkretnom slučaju, punomoćnik tužilje je advokat koji je obveznik poreza na dodatu vrednost - uz zahtev za naknadu troškova postupka priložio je potvrdu Ministarstva finansija - Poreske uprave od 04.04.2018. godine o izvršenom evidentiranju advokata za porez na dodatu vrednost. Stoga tužilji ,koju je u ovoj parnici zastupao advokat - obveznik poreza na dodatu vrednost, ima pravo na naknadu troškova - nagradu za zastupanje uvećane za vrednost poreza na dodatu vrednost za advokatstku uslugu, u skladu sa članom 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i članova 3. i 8. Zakona o porezu na dodatu vrednost. S obzirom da je tužilja fizičko lice koja nije obveznik poreza na dodatu vrednost, saglasno članu 2. stav 1. tačka 1. Pravilnika donetog na osnovu člana 45. Zakona o porezu na dodatu vrednost, njen punomoćnik nije imao obavezu izdavanja računa iz člana 42. tog zakona, pa zato dostavljanje takvog računa nije uslov za ostvarenje prava tužilje na naknadu troškova u visini poreza na dodatu vrednost za advokatsku uslugu.
Imajući u vidu izloženo, odluke nižestepenih sudova o troškovima postupka su preinačene i tuženi, shodno članu 153. stav 1. i članu 154. ZPP, obavezan da tužilji isplati iznos od još 9.000,00 dinara (20% na ime PDV-a od nagrade za sastav tri podneska i zastupanje na tri održana i jednom neodržanom ročištu, u ukupnom iznosu od 45.000,00 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršnost odluke, kao i da tužilji nadoknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 14.400,00 dinara uvećane za 20% na ime PDV-a, takse na žalbu i taksu na odluku u iznosu od po 2.531,01 dinara, ukupno iznos od 19.462,02 dinara, sve u skladu sa AT i TT.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Tužilja je uspela u postupku po reviziji zbog čega joj pripada pravo na troškove tog postupka i to u iznosu od 21.600,00 dinara sa traženim uvećenjem od 20% na ime PDV-a prema AT važećoj u vreme preduzimanja ove parnične radnje, kao i sudske takse na reviziju u iznosu od 5.062,01 dinara i sudske takse na odluku po reviziji u iznosu od 7.593,02 dinara, ukupno iznos od 34.255,03 dinara, zbog toga je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi sa članom 153. stav 1. i članom 154. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
