Branilac okrivljenog AA, advokat Goran R. Todorović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda zbog povrede zakona iz člana 423. tačka 1) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, te člana 22, člana 25. i člana 225. stav 1. Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i donese presudu kojom će preinačiti u celini prvostepenu presudu Osnovnog suda u Leskovcu K 349/21 od 14.12.2021. godine i presudu Višeg suda u Leskovcu 3Kž1 69/22 od 14.03.2022. godine, donetu u postupku po redovnom pravnom leku, a okrivljenog AA, osloboditi od optužbe na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao da je isti neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, te da u konkretnom slučaju nije postojao promet u poslovanju, pa se u tom smislu ne može ni govoriti o zakonito stečenom prihodu i shodno tome postojanju krivičnog dela poreske utaje. Ovakve navode branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, prema činjeničnom opisu dela u izreci pobijane pravnosnažne presude, okrivljeni je inkriminisane radnje preduzeo u svojstvu vlasnika i odgovornog lica Privrednog društva „BB“ d.o.o. iz ..., u vremenskom periodu od 01.04.2015. godine do 30.06.2015. godine u ..., u nameri da u potpunosti izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost, s tim što nije prijavio zakonito stečeni prihod i izbegao plaćanje poreskih obaveza u ukupnom iznosu od 2.532.269,12 dinara, pri čemu je mogao da shvati značaj svog dela i mogao je da upravlja svojim postupcima, na taj način što u vremenskom periodu od 01.04.2015. godine do 30.06.2015. godine kao obveznik plaćanja poreza na dodatu vrednost na tromesečnom nivou, nije u svojim poslovnim knjigama evidentiro prihod u iznosu od 12.138.977,60 dinara, koji je ostvario na osnovu prometa dobara sa privrednim društvima bliže navedenim u izreci pobijane presude i nije obračunao porez na dodatu vrednost, što ukazuje da je u konkretnom slučaju promet ostvaren, da je prihod zakonito stečen, čime su ostvarena sva bitna obeležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ.

U vezi sa napred navedenim, zakonitost stečenog prihoda je osporavana i u žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude, pozivanjem na istu povredu zakona o kojoj je ovde reč, a ove žalbene navode drugostepeni sud je ocenio kao neosnovane i za tu ocenu na strani 2. stav šesti i strani 3. stav drugi drugostepene presude, dao jasne i detaljne razloge koje kao pravilne usvaja i ovaj sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac okrivljenog AA, takođe u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su u pobijanim presudama učinjene i povrede zakona iz člana 423. tačka 1) ZKP i člana 22, 25. i 225. stav 1. KZ.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, taksativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74., član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona – člana 22, 25. i 225. stav 1. KZ, a branilac i ne navodi konkretno na koji način su ove odredbe KZ povređene, iste nisu ni bile predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio koa u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić