U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na poslovima ... (...). U periodu od 27.11.2018. godine zaključno sa 04.06.2019. godine tužilac se nalazio na bolovanju, te je bio u obavezi da se 05.06.2019. godine vrati na rad. Kako se dana 05.06.2019. godine tužilac nije pojavio na radnom mestu direktor tuženog ga je pozvao telefonom i rekao mu da dođe na posao. Oko 11 časova tužilac je pristupio u prostorije tuženog ali nije želeo da stupi na radno mesto, te je naveo da i ako nema lekarsko uverenje o produženju bolovanja ne želi da se vrati na rad i da mogu slobodno da mu daju otkaz. Tuženi je 12.06.2019. godine sačinio pismeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu kojim je tužiocu ostavio rok za izjašnjenje od osam dana. Tužilac je upozorenje primio 13.06.2019. godine. Osporenim rešenjem tuženog od 26.06.2019. godine tužiocu je sa pozivom na član 179. stav 3. tačka 1) Zakona o radu otkazan ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline odnosno zbog neopravdanog odbijanja da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da je tužilac trebao da se javi na rad 05.06.2019. godine kada mu je zaključeno bolovanje, ali da se tog dana nije dobrovoljno prijavio na rad već je nakon poziva od strane direktora tuženog pristupio u prostorije tuženog i nakon razgovora sa direktorom izjavio da neće dolaziti na posao i da poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu o čemu je sačinjena službena beleška. Navedeno je i da tužilac na posao nije dolazio ni narednih šest dana na osnovu čega je tuženi zaključio da postoji opravdan razlog da tužiocu otkaže ugovor o radu zbog neopravdanog izostajanja sa posla bez dozvole neposrednog rukovodioca i to 16 radnih dana uzastopno. Osporeno rešenje tužilac je primio dana 28.06.2019. godine. Utvrđeno je i da je tužilac izjašnjenje na upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu uputio tuženom u ostavljenom roku od osam dana 21.06.2019. godine preporučenom pošiljkom koja je tuženom uručena 28.06.2019. godine. U izjašnjenju tužilac je negirao postojanje povrede radne discipline koja mu se upozorenjem stavlja na teret, te je uz izjašnjenje dostavio i potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad počev od 21.06.2019. godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 26.06.2019. godine poništili, te obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Odredbom člana 180. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05... 75/14), propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. istog člana propisano je da je u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koje ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Polazeći od citiranih propisa drugostepeni sud je u pobijanoj presudi zaključio da je smisao upozorenja da se zaposlenom stavi do znanja da je svojim postupanjem učinio povredu radne obaveze, odnosno radne discipline i da mu se obezbedi pravo na odbranu odnosno izjašnjenje zajemčeno Ustavom i ratifikovanom Konvencijom međunarodne organizacije rada broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca. Saglasno navedenom, poslodavac je dužan da pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu razmotri i ceni navode iz izjašnjenja zaposlenog. Dakle, rešenje o otkazu ugovora o radu poslodavac može da donese nakon što je razmotrio i ocenio sve okolnosti slučaja, kao i navode koje je zaposleni izneo u pismenom izjašnjenju na upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu a u vezi sa povredom radne obaveze ili radne discipline, koja mu je upozorenjem stavljena na teret.

Kako je tokom postupka utvrđeno da je tuženi doneo rešenje o otkazu ugovora o radu pre nego što je primio i razmotrio navode sadržane u izjašnjenju tužioca na upozorenje o postojanju razloga za otkaz, a koje izjašnjenje je tužilac blagovremeno uputio tuženom preporučenom poštanskom pošiljkom, po oceni drugostepenog suda, pravilno je prvostepeni sud zaključio da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu doneto suprotno odredbi člana 180. Zakona o radu, te je isto valjalo poništiti. Kako se tužilac u konkretnom slučaju na upozorenje tuženog izjasnio u zakonom propisanom roku preporučenom pošiljkom, sama činjenica da je navedeno izjašnjenje tuženi primio tek 28.06.2019. godine, odnosno više dana nakon izjašnjenja tužioca na upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, po oceni drugostepenog suda, ne oslobađa tuženog obaveze da tužiocu omogući pravo na odbranu od navoda iznetih u upozorenju.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je osporeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 26.06.2019. godine nezakonito, a za svoju ocenu su dali dovoljne i potpune razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Kako je usvojen tužbeni zahtev za poništaj otkaza, tuženi je u obavezi da tužioca vrati na rad primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

S obzirom na izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke, a detaljno obrazloženje revizijske odluke je izostavljeno saglasno stavu 2. istog člana.

Odluka o troškovima postupka iz stava drugog i trećeg izreke je doneta primenom čl. 165. i 163. stav 2. u vezi člana 153. ZPP. Zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji je neosnovan imajući u vidu neuspeh revidenta u ovom postupku, a zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju je neosnovan jer se ne radi o troškovima koji su bili potrebni radi vođenja ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić