.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6557/2021
14.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dragane Boljević i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca Nacionalne službe za zapošljavanje, PJ Beograd, protiv tuženog AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Ana Đinđić Stanimirović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1236/20 od 16.06.2021. godine, u sednici veća održanoj 14.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1236/20 od 16.06.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1236/20 od 16.06.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P 1097/19 od 19.02.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu naknadi materijalnu štetu koju je pretrpeo kao posledicu saobraćajne nezgode od 21.07.2014. godine, u iznosu od 143.207,33 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 19.02.2020. godine do konačne isplate, dok je za višak preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 156.812,63 dinara sa kamatom, kao i za obračun kamate počev od 21.07.2014. godine do 19.02.2020. godine tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 30.760,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 1236/20 od 16.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužioca i tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 1097/19 od 19.02.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa i ujednači sudska praksa.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju, u kome je istakao zahtev za naknadom troškova revizijskog postupka.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema mesta odlučivanju o reviziji tuženog kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je naknada štete koju je tužilac pretrpeo na svom vozilu u saobraćajnom udesu koji je skrivio tuženi. Tužbeni zahtev je delimično usvojen primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. Zakona o parničnom postupku i odredbi materijalnog prava iz člana 178. stav 1. i 185. stav 4. istog zakona. Sporna pravna pitanja na koja se u reviziji ukazuju vezana su za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima.
Iz iznetih razloga, primenom člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari za isplatu novčanog potraživanja od 156.812,63 dinara je podneta 20.01.2016. godine, a pobijanom drugostepenom presudom odlučeno je o novčanom potraživanju u iznosu od 143.207,33 dinara. Kako se u ovom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Odluka o troškovima revizijskog postupka iz stava trećeg izreke pobijane presude doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, s obzirom da troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni za vođenje parnice.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
