.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 152/2022
14.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Babović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Radoslav Spasić, advokat iz ..., radi činidbe, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Višeg suda u Smederevu i Apelacionog suda u Beogradu, u sednici veća održanoj 14.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje o žalbama parničnih stranaka izjavljenim protiv presude P 110/21 od 09.04.2021. godine Osnovnog suda u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci, stvarno je nadležan Viši sud u Smederevu.
O b r a z l o ž e nj e
Viši sud u Smederevu oglasio se stvarno nenadležnim i predmet dostavio Apelacionom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu, pravosnažnim rešenjem Gž 714/21 od 01.02.2022. godine.
Apelacioni sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost i, uz dopis Gž 679/22 od 24.02.2022. godine, dostavio je predmet Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti na osnovu člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20), u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-US, 87/18, 88/18- US), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Viši sud u Smederevu.
Prema stanju u spisima, tužbom od 06.10.2017. godine tužilac zahteva da se naloži tuženom da ukloni oluk postavljen dijagonalno na uličnoj fasadi zgrade, na delu koji pripada stanu tužioca, jer predstavlja potencijalnu opasnost od nastanka štete zbog oticanja vode usled kiše i vlaženja spoljnog zida stana. Kao vrednost predmeta spora u tužbi je označeno ''neprocenjivo''. Presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P 110/21 od 09.04.2021. godine usvojen je tužbeni zahtev tako što je tuženi obavezan da ukloni pomenuti oluk na način naveden u tom stavu izreke. Protiv navedene presude parnične stranke su, u skladu sa poukom o pravnom leku, izjavile žalbe Višem sudu u Smederevu, koji se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i predmet dostavio Apelacionom sudu u Beogradu pozivajući se na odredbu člana 469. ZPP i ukazujući da se radi o sporu za zaštitu prava svojine na nepokretnostima koji ne predstavlja spor male vrednosti. Apelacioni sud u Beogradu nalazi da se spor radi činidbe u konkretnom slučaju ne smatra sporom o nepokratnostima u smislu člana 469. ZPP, i da je za postupanje u drugom stepenu stvarno nadležan Viši sud u Smederevu. Osim toga, ukazao je da je prvostepeni sud visinu sudske takse na tužbu i presudu (od po 1.900,00 dinara) odmerio prema vrednosti predmeta spora od 10.000,00 dinara, bez obzira na propust tužioca u označavanju vrednosti predmeta spora, jer zahtevana činidba ne spada u sporove neprocenjive vrednosti.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Viši sud u Smederevu.
Zakonom o uređenju sudova propisano je da: viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova, između ostalih i na rešenja u građansko- pravnim sporovima i na presude u sporovima male vrednosti (član 23. stav 2. tačka 3), a apelacioni sud o žalbama na presude osnovnih sudova u građansko-pravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud (član 24. stav 1. tačka 3).
Sporovi male vrednosti, saglasno članu 468. stav 1. ZPP, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pri čemu se sporovima male vrednosti ne smatraju sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine (član 469. ZPP).
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju se ne radi o sporu o nepokretnosti u smislu člana 469. ZPP, već se raspravlja o zahtevu za činidbu (otklanjanje izvora opasnosti od nastanka štete), u kojoj situaciji je merodavna vrednost predmeta spora označena u tužbi. Budući da je tužilac pogrešno označio vrednost predmeta (kao “neprocenjivu“), a prvostepeni sud odmerio sudske takse na tužbu i presudu prema vrednosti predmeta spora od 10.000,00 dinara, to se kao vrednost predmeta spora ima smatrati navedeni novčani iznos, koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. S obzirom na izloženo, prvostepenom presudom donetom u ovom sporu odlučeno u sporu male vrednosti, te je za odlučivanje o žalbama izjavljenim protiv te presude nadležan viši sud, na osnovu člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, u konkretnom slučaju Viši sud u Smederevu, saglasno članu 4. stav 1. tačka 19. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je rešio nastali sukob nadležnosti kao u izreci ovog rešenja, na osnovu člana 22. stav 1. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
