Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 600/2022
08.06.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Milene Rašić, Bate Cvetkovića i Radmile Dragičević Dičić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Vasiljevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Majdanpeku K 57/20 od 28.12.2021. godine i Višeg suda u Negotinu Kž1 8/2022 od 13.04.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 08.06.2022. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Vasiljevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Majdanpeku K 57/20 od 28.12.2021. godine i Višeg suda u Negotinu Kž1 8/2022 od 13.04.2022. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Majdanpeku K 57/20 od 28.12.2021. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci. Oštećene su upućene na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva a okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka.

Presudom Višeg suda u Negotinu Kž1 8/2022 od 13.04.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog a presuda Osnovnog suda u Majdanpeku K 57/20 od 28.12.2021. godine, potvrđena.

Branilac okrivljenog AA - advokat Dragan Vasiljević podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv presude Višeg suda u Negotinu Kž1 8/2022 od 13.04.2022. godine, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi i protiv presude Osnovnog suda u Majdanpeku K 57/20 od 28.12.2021. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje i odredi da se odloži odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude Osnovnog suda u Majdanpeku K 57/20 od 28.12.2021. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja navodi povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1), ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. U obrazloženju navedene povrede napominje da sud kao dokaz protiv okrivljenog uzima i veštačenje koje nije pribavljeno u skladu sa članom 16. stav 1. ZKP, jer tadašnjem braniocu nije dozvoljeno da prisustvuje veštačenju kao dokaznoj radnji iako je više puta pozivan i čak pristupio mestu veštačenja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP propisano je da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka.

Iz spisa predmeta proizilazi da je branilac okrivljenog o terminu veštačenja obavešten od strane sudskog veštaka za oblast dečije neuropsihijatrije i u pogledu datuma 17.05.2021. godine, koje je odloženo, tako i pogledu novog datuma 09.06.2021. godine, pa kako je branilac okrivljenog u oba navrata bio obavešten o vremenu i mestu održavanja veštačenja, što i jeste obaveza organa postupka, a ne da obezbedi njegovo prisustvo i samim tim mu je bilo i omogućeno da prisustvuje istom, to su od strane Vrhovnog kasacionog suda suprotni navodi branioca ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da se krivično delo nasilje u porodici ne može izvšiti samo jednim aktom nasilja, jer je radnja ovog krivičnog dela određena trajnim glagolom, što znači da se radnja ovog krivičnog dela ne iscrpljuje jednim aktom nasilja. Na ovaj način branilac okrivljenog ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 194. stav 1. KZ propisano je da krivično delo nasilja u porodici čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Prema činjeničnom opisu u izreci pravnosnažne presude, okrivljeni je kritičnom prilikom „u uračunljivom stanju u periodu od početka jula 2019. godine pa do 07.juna 2020. godine, ... primenom nasilja i pretnjom da će napasti na život i telo njegove supruge ugrozio spokojstvo i telesni integritet ovog člana porodice, na taj način što je više puta tokom rasprava pretio oštećenoj da će je ubiti i otrovati i dana 07.juna 2020. godine joj desnom rukom opalio šamar, pri čemu je bio svestan svoga dela, hteo njegovo izvršenje iako je bio svestan da je ovo njegovo delo zabranjeno“ iz čega proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim i koje je učinjeno sa više radnji u dužem vremenskom intervalu. Pri tome radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela, određena je trajnim glagolom, pa se, u smislu odrebe člana 112. tačka 30) KZ smatra da je delo učinjeno, ako je radnja izvršena jednom ili više puta.

Stoga se neosnovano zahtevom branioca ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Branilac u zahtevu navodi i da maloletna oštećena nije mogla da zna šta je otac radio kada je spavala, pa samim tim nije mogla da oseća ni strah ili bilo kakvu povredu dostojanstva u sferi polnog života, te da je tek nakon godinu dana u kolima kada je otac vozio za ... prilikom razgovora sa ocem o seksu shvatila ranije ponašanje oca kao polno uznemiravanje. U zahtevu napominje i da je neprihvatljivo da se priznanje okrivljenog da je u kolima udario maloletnu oštećenu- njegovu ćerku po nozi u toku vožnje kao opomenu da se u kolima ne puši, tretira kao polno uznemiravanje. Dalje navodi da je nemoguće da polno uznemiravanje oštećene traje od njenog završtteka osmog razreda jer su tada svi ukućani spavali u jednoj sobi pa otac nije mogao da ustaje noću i odlazi kod dece u sobu. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski osporava ocenu dokaza datu od strane suda i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenio nedozvoljenim.

Takođe se navodi da je izrečena kazna prestroga jer će okrivljeni odlaskom u zatvor ostati bez posla a samim tim deca neće dobiti izdržavanje na koji način se ukazuje na povredu člana 441. ZKP. Pored toga se ukazuje i da drugostepeni sud u obrazloženju odluke ne daje ocenu žalbenih navoda na koji način se suštinski ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Vasiljevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 484. ZKP.