Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 4469/2018 od 23.03.2021. godine stavom prvim izreke odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni su zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac sa tuženim ima zasnovan pretplatnički odnos kao potrošač električne energije iz kategorije domaćinstva, za stan u Novom Sadu, po kom osnovu mu je tuženi ispostavljao račune u okviru kojih je pored utrošene električne energije i ostalih naknada tarifirao i tzv. „trošak garantovanog snabdevača“. Tužilac je u ovoj parnici tražio da mu tuženi na ime sticanja bez osnova zbog protivzakonite naplate troškova izdavanja i slanja računa i info-centra isplati 5.814,97 dinara za period od 21.09.2014. godine zaključno sa aprilom 2018. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi zaključuju da tužilac osnovano potražuje dosuđeni iznos na ime sticanja bez osnova za traženi period, jer je tuženi u okviru izdatog računa, pored utrošene električne energije i ostalih naknada, tarifirao i tzv. ''trošak garantovanog snabdevača'' u kome su sadržani troškovi izdavanja, slanja računa i info-centra, a koje je bio dužan da besplatno obezbedi potrošaču, u smislu člana 195. stav 1. tačka 8. Zakona o energetici i člana 12. stav 1. Zakona o zaštiti potrošača.

Osnovano se revizijom tužene ukazuje da je pravno stanovište nižestepenih sudova zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Naime, pitanje utvrđivanja jedinstvene cene električne energije, počev od nadležnosti organa ili tela koja o tome odlučuju, postupak, način obračuna, tarife i drugo, pa sve do njene naplate na osnovu izdatog računa korisniku, regulisano je zakonom i podzakonskim aktima iz oblasti energetike.

Prema odredbama Zakona o energetici (''Službeni glasnik RS'' br. 145/2014, 95/18 - dr.zakon i 40/2021), garantovano snabdevanje je javna usluga kojom se osigurava pravo domaćinstva i malih kupaca na snabdevanje električnom energijom propisanih karakteristika na teritoriji Republike Srbije po razumnim, jasno uporedivim, transparentnim i nediskriminatornim cenama, a kupac iz kategorije domaćinstva je krajnji kupac koji kupuje električnu energiju ili prirodni gas za potrošnju svog domaćinstva i za zajedničku potrošnju domaćinstva, isključujući obavljanje komercijalnih ili profesionalnih delatnosti (član 2. stav 1. tačka 11. i 33.). Agencija za energetiku Republike Srbije je jedino regulatorno telo za oblast energetike, osnovano u cilju unapređivanja i usmeravanja razvoja tržišta električne energije i prirodnog gasa na principima nediskriminacije i efikasne konkurencije, stvaranje stabilnog regulatornog okvira, kao i za obavljanje drugih poslova utvrđenih ovim zakonom, samostalan je pravni subjekt i nezavisno od organa izvršne vlasti u obavljanju svojih poslova, kao i od drugih državnih organa i organizacija, pravnih i fizičkih lica koja se bave energetskim delatnostima, nezavisno donosi odluke, samostalno raspolaže finansijskim sredstvima odobrenim finansijskim planom i obezbeđuje stručne kapacitete neophodne za obavljanje zakonom utvrđenih poslova (član 38. stav 1. i 2.); donosi metodologije, između ostalog i za određivanje cene električne energije za garantovano snabdevanje u skladu sa ovim zakonom (član 50. stav 1. tačka 5); da su cene energije, energenata i usluga koje pružaju energetski subjekti u obavljanju energetske delatnosti slobodne, osim ukoliko je drugačije uređeno ovim zakonom, te da pored taksativno navedenih, mogu biti regulisane i cene elektične energije za garantovano snabdevanje (član 88. stav 1. i 3.); da se regulisane cene iz prethodne zakonske odredbe određuju na osnovu metodologije koje donosi Agencija (član 90. stav 1.).

Odlukom o regulisanoj ceni električne energije za snabdevanje domaćinstava i malih kupaca na teritoriji Republike Srbije, donetom uz saglasnost Agencije za energetiku Republike Srbije, utvrđena je regulisana cena električne energije za snabdevanje domaćinstava i malih kupaca na teritoriji RS, a koja sadrži i elemenat „trošak javnog snabdevača“. Metodologije za određivanje cene električne energije za garantovano snabdevanje donosi Agencija u skladu sa zakonom. Odredbom člana VII 4 Metodologije za određivanje cene električne energije za javno snabdevanje, propisano je da se za tarifni elemenat „mesto isporuke“ utvrđuje tarifa „trošak garantovanog snabdevača“, a Metodologijom nije određeno šta obuhvata taj trošak, već samo iznos koji se naplaćuje u istom mesečnom iznosu za svako mesto isporuke, odnosno brojilo.

Kako iz navedenih materijalno-pravnih odredaba proizlazi da je ''trošak garantovanog snabdevača'', sastavni deo cene električne energije utvrđene u skladu sa zakonom i važećom Metodologijom za određivanje cene električne energije za garantovano snabdevanje, a ne trošak koji se posebno zaračunava i naplaćuje kupcu električne energije mimo utvrđene cene električne energije, to su pobijane nižestepene presude preinačene, i tužbeni zahtev tužioca odbijen.

Tuženom, koji je uspeo u postupku po reviziji, na osnovu čl. 153. stav 1, 154, 163. stav 2. i 165. stav 2. pripadaju opredeljeni troškovi postupka od ukupno 29.898,00 dinara i to: za sastav revizije od strane advokata 18.000,00 dinara, takse na reviziju 4.759,00 i odluku po reviziji 7.139,00, sve po važećoj AT i TT.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić