Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je osnovan.

Osnovano branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, iz razloga što je sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio zakon time što braniocu okrivljene nije usvojio zahtev za naknadu troškova.

Naime, rešenjem Osnovnog suda u Nišu 1K. br. 225/20 od 12.02.2021. godine odbačena je kao nedozvoljena privatna tužba BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ podneta protiv okrivljene AA zbog krivičnog dela povreda prava na podnošenje pravnog sredstva iz člana 147. stav 1. KZ, a drugim stavom rešenja određeno je da troškovi postupka padaju na teret privatnih tužilaca.

Rešenjem Višeg suda u Nišu Kž2 br. 96/21 od 17.05.2021. godine, delimično je usvojena žalba privatnih tužilaca BB, VV, GG, ĐĐ, EE i ŽŽ i rešenje Osnovnog suda u Nišu 1K. br. 225/20 od 12.02.2021. godine je ukinuto u stavu dva koji se odnosi na odluku o troškovima postupka, dok je u ostalom delu žalba privatnih tužilaca odbijena kao neosnovana. Nakon ovakve odluke suda, branilac okrivljene je podneo zahtev za dosuđivanje troškova u kome je naveo da ukoliko sud smatra da troškovi krivičnog postupka ne padaju na teret privatnih tužilaca odredi da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Postupajući po ovom zahtevu Osnovni sud u Nišu je doneo rešenje 1K. 225/20 od 16.12.2021. godine kojim je odbacio zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka podnet od strane branioca okrivljene AA, advokata Ane Igić, kao nedozvoljen.

Rešenjem Osnovnog suda u Nišu 5Kv. 1398/21 od 14.02.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, advokata Ane Igić izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu 1K. 225/20 od 16.12.2021. godine.

Osnovni sud u Nišu je povodom zahteva branioca okriljene da se istoj dosude troškovi na teret budžetskih sredstava suda odbio podneti zahtev i u obrazloženju pobijanog rešenja ukazao da nema zakonskih uslova da nužni izdaci i nagrada branioca okrivljene padnu na teret budžetskih sredstava suda u smislu odredbe člana 265. stav 1. ZKP i na taj način, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Osnovni sud u Nišu je pobijanim rešenjima učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 265. stav 3. ZKP propisano je da je privatni tužilac dužan da naknadi troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, nužne izdatke okrivljenog, nužne izdatke i nagradu njegovog branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagradu veštaka i stručnog savetnika, ako je postupak obustavljen ili je optužba odbijena ili je okrivljeni oslobođen od optužbe, osim ako je postupak obustavljen, odnosno ako je optužba odbijena zbog smrti okrivljenog ili zbog toga što je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja usled odugovlačenja postupka koje se ne može pripisati u krivicu privatnog tužioca.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju rešenjem odbačena kao nedozvoljena privatna tužba napred navedenih privatnih tužilaca, pravilan je stav iz pobijanih rešenja da troškovi krivičnog postupka ne mogu padati na teret budžetskih sredstava suda. Međutim, u situaciji kada je odbačena privatna tužba, a koja situacija je izjednačena sa obustavom krivičnog postupka, okrivljena ima pravo na troškove postupka shodno napred navedenom članu 265. stav 3. ZKP i isti padaju na teret privatnog tužioca. Dakle, shodno navedenoj odredbi Zakonika o krivičnom postupku u slučaju odbačaja privatne tužbe sud je u obavezi da donese odluku o troškovima krivičnog postupka koji u tom slučaju padaju na teret privatnih tužioca.

Imajući u vidu napred navedeno Vrhovni kasacioni sud je usvojio podneti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene kao osnovan, navedena rešenja Osnovnog suda u Nišu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, pri čemu će sud imati u vidu primedbe navedene u ovoj presudi.

Osim toga, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je osporio i rešenje Višeg suda u Nišu Kž2. 96/21 od 17.05.2021. godine. Međutim, kako tim rešenjem nije okončan predmetni krivični postupak, odnosno predmetna krivično- pravna stvar nije istim rešenjem presuđena, odnosno nije rešena, već je u delu odluke o troškovima ukinuta prvostepena odluka, navedeno rešenje ne predstavlja pravnosnažnu odluku protiv koje se u smislu člana 482. ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, jer je isto samo formalno pravnosnažno ali nije pravnosnažno u materijalnom smislu, te Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao navode u zahtevu kojima se pobija predmetno rešenje.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                      Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                           Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić