Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okriljenog AA naveo je da je pobijanim odlukama učinjena povreda zakona na taj način što nakon donošenja rešenja o odbacivanju krivične prijave protiv AA od strane postupajućeg Osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru, oštećeni BB iako uredno obavešten o odbačaju krivične prijave i poučen da može podneti prigovor Višem javnom tužiocu u Novom Pazaru, u roku od 8 dana od dana prijema obaveštenja, nije uložio prigovor na rešenje o odbačaju krivične prijave Višem javnom tužiocu, niti je to učinio u roku od 3 meseca od dana prijema obaveštenja, već je nakon proteka više od dve godine punomoćnik oštećenog, advokat Dušan Ilić iz ... podneo prigovor Višem javnom tužiocu zbog odugovlačenja postupka u predmetu KT br. 145/19 koji prigovor je Više javno tužilaštvo dostavilo Osnovnom javnom tužilaštvu koje, iako je podnet nakon proteka svih zakonom propisanih rokova, stavlja van snage rešenje o odbačaju krivične prijave te izdaje obavezno uputstvo osporeno ovim zahtevom za zaštitu zakonitosti. Samim tim, pošto je ovakvo obavezno uputstvo dato zameniku OJT u Novom Pazaru usled nezakonite primene odredbe člana 51. ZKP to je, po navodima branioca pobijanim odlukama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) u vezi člana 51. ZKP.

Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom Zakoniku.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda obavezno uputstvo javnog tužioca, prigovor zamenika javnog tužioca kao i rešenje višeg tužioca o izjavljenom prigovoru predstavlja interno postupanje organa postupka pre pokretanja krivičnog postupka protiv okrivljenog. Samim tim pošto se ovde ne radi o pravnosnažnoj odluci donetoj u krivičnom postupku, jer isti nije ni pokrenut, niti se radi o postupku koji je prethodio donošenju pravnosnažne odluke, jer odluka koja bi bila od uticaja na pravni položaj okrivljenog nije ni doneta, akti javnog tužioca doneti u konkretnom slučaju nisu odluke koje se mogu upodobiti primeni člana 482. stav 1. ZKP.

Stoga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi iz člana 482. stav 1. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedenog obaveznog uputstva i rešenja, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ervina Bačevca odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                     Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                          Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić