Prema okrivljenom BB, na osnovu člana 87. KZ, izrečena je mera bezbednosti – oduzimanje predmeta, te je od istog oduzeto putničko motorno vozilo marke „Krajsler“ bugarskih registarskih oznaka ... . Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 17 Kž.1 br. 685/21 od 24.01.2022. godine, usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Zaječaru i presuda Višeg suda u Zaječaru K. 41/19 od 27.05.2021. godine, preinačena u delu pravne ocene i krivične sankcije, tako što je Apelacioni sud radnje okrivljenih, pored ostalog i okrivljenog AA, pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. i 61. KZ, a radnje okrivljenog BB kao krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ, te je okrivljenog AA i okrivljenog BB osudio na kazne zatvora u trajanju od po 1 godine i 6 meseci u koje im je uračunato vreme provedeno u pritvoru i to okrivljenom AA od 05.05.2015. godine do 29.05.2015. godine i od 04.09.2015. godine do 11.12.2015. godine, a okrivljenom BB od 05.05.2015. godine do 21.05.2015. godine. Žalbe okrivljenog BB i njegovog branioca, branioca okrivljenog VV i branioca okrivljenog AA odbijene su kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA – advokat Nebojša Gramić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati Apelacionom sudu u Nišu radi meritornog rešavanja, imajući u vidu da je u ovom postupku već jednom ukinuta prvostepena odluka;

- branilac okrivljenog BB – advokat Milica Dražević, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak, ili iste preinači.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani i to: branioca okrivljenog AA – advokata Nebojše Gramića, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, a branioca okrivljenog BB – advokata Milice Dražević, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok su oba zahteva u preostalom delu nedozvoljena.

Branilac okrivljenog AA – advokat Nebojša Gramić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonite dokaze označava iskaze saslušanih svedoka – migranata, koji su dati u „istražnom“ postupku, bez prisustva branioca okrivljenih, a na šta je, između ostalog, ukazano i u drugostepenoj odluci Apelacionog suda u Nišu Kž 904/2019, kojom je prvi put ukinuta prvostepena presuda i predmet vraćen na ponovno suđenje. Po stavu odbrane, iako je nesporno da je prvostepeni sud izostavio u ponovljenom postupku iskaze saslušanih svedoka kao „dokazni materijal“, sud je morao da o izdvajanju tih zapisnika donese formalno rešenje, imajući u vidu da je odredbom člana 407. stav 2. ZKP, dozvoljena posebna žalba.

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP je propisano da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka.

Vrhovni kasacioni sud, pre svega nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da zapisnici o iskazima ispitanih svedoka – migranata, koji su dati u prethodnom postupku bez prisustva branioca nisu ni izvedeni kao dokazi i na njima nije ni zasnovana pobijana presuda, a što ni branilac ne osporava, navodeći da je prvostepeni sud izostavio da navedene iskaze u ponovljenom postupku kao „dokazni materijal“.

Imajući u vidu navedeno, po nalaženju ovog suda, a obzirom da sporni zapisnici o ispitivanju svedoka nisu ni pročitani na glavnom pretresu i da su nižestepeni sudovi činjenično stanje u predmetnom postupku utvrdili na osnovu drugih dokaza, nije ni učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje bi bilo nužno ukidanje pravnosnažnih presuda. Naime, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, postoji u situaciji kada se presuda zasniva na dokazu po kome se po odredbama ovog Zakonika ne može zasnivati. U konkretnoj krivičnopravnoj situaciji, na zapisnicima o ispitivanju svedoka – migranata datim u prethodnom postupku, navedene pobijane presude nisu ni zasnovane, jer navedeni dokazi nisu ni izvedeni od strane suda, odnosno nisu pročitani u dokaznom postupku na glavnom pretresu.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog AA – advokat Nebojša Gramić, kao nezakoniti dokaz označava i zapisnik o prepoznavanju lica OJT Zaječar Ktr. 587/15 od 05.05.2015. godine sa kriminalističkom dokumentacijom PU Zaječar broj 339 od 05.05.2015. godine. Po stavu odbrane, navedena dokazna radnja je sprovedena suprotno članu 100. i članu 300. stav 6. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude, na strani pet, stav dva, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Pored iznetog, branilac okrivljenog AA – advokat Nebojša Gramić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše, ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da je drugostepeni sud okrivljenog AA oglasio krivim za teži oblik predviđen članom 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, a istovremeno ostavio kvalifikaciju da se u konkretnom slučaju radi o saizvršilaštvu - član 33. KZ.

Napred iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 350. stav 2. KZ propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljen prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

Odredbom člana 350. stav 3. KZ propisano je da ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, kvalifikovani oblik dela iz člana 350. KZ propisan u stavu 3. postoji ne samo ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, već i ako je krijumčaren veći broj lica, u konretnom slučaju - 40 lica. Pojam „veći broj lica“ predstavlja pravni standard koji sud ceni u svakom konkretnom slučaju prema svim okolnostima krivičnog dela, ali to ne bi moglo biti manje od pet lica (pravno shvatanje Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 17.04.2006. godine). Sledom navedenog, postojanje kvalifikovanog oblika krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. KZ , ne isključuje postojanje saizvršilaštva (član 33.KZ).

Iz izreke pravnosnažne pobijane presude proizilazi da je okrivljeni AA zajedno i po prethodnom dogovoru sa ostalim okrivljenima, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela čije izvršenje je hteo sa umišljajem u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od oko 1.000 evra, je omogućio drugom, većem broju krijumčarenih lica – ilegalnih migranata i to 40 državljana Sirije tranzit kroz Republiku Srbiju, u vreme, mesto i na način bliže opredeljenim u izreci presude, pri čemu je bili svestan zabranjenosti svoga dela.

Shodno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u radnjama okrivljenog se stiču svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. i 61. KZ, za koje je okrivljeni AA i oglašen krivim, pa su stoga navodi zahteva njegovog branioca kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog BB – advokat Milica Dražević u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, navodima da je pogrešna odluka prvostepenog suda u delu izrečene mere bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja, u ovom slučaju putničkog motornog vozila, jer nisu ispunjeni zakonski uslovi za oduzimanje istog. Po stavu odbrane, za oduzimanje predmeta potrebno je da budu ispunjena tri uslova i to kumulativno, a da u konkretnom slučaju ni jedan od predviđenih uslova za trajno oduzimanje predmeta nije ispunjen.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude, na strani devet, stav četiri, dao dovoljane i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

U preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA – advokata Nebojše Gramića i okrivljenog BB – advokata Milice Dražević su nedozvoljeni.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74., članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred Apelacionim sudom (drugostepenim sudom).

Branilac okrivljenog AA – advokat Nebojša Gramić u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i obrazlaže povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i istovremeno ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP navodima da je sporna odluka suda u pogledu krivice i odgovornosti okrivljenog, iznoseći sopstvenu ocenu odbrane okrivljenog AA, dovodeći je u vezu sa odbranama ostalih saokrivljenih, te iznosi sopstveni zaključak da su odbrane saokrivljenih date u cilju umanjenja njihovih krivičnih odgovornosti, a što predstavlja razlog zbog kojeg su nepotrebno teretili okrivljenog AA.

Na povredu zakona iz člana 440. ZKP, odnosno na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ukazuje u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti i branilac okrivljenog BB – advokat Milica Dražević. Naime, ovaj branilac formalno ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da se u radnjama okrivljenog ne stiču bitna obeležja krivičnog dela iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ. Međutim, obrazlažući napred navedenu povredu zakona branilac navodi da ne postoji ni jedan dokaz koji govori u prilog ovakvoj kvalifikaciji, te stim u vezi komentariše obrazloženje Apelacionog suda u Nišu izneto u drugostepenoj presudi. Takođe, ovaj branilac ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP navodima da je sud prilikom odmeravanja visine kazne povredio član 55. KZ, jer je na strani okrivljenog BB kao otežavajuću okolnost uzeo raniju osuđivanost, od koje je proteklo više od 30 godina.

Shodno iznetom, kako branilac okrivljenog AA – advokat Nebojša Gramić i branilac okrivljenog BB – advokat Milica Dražević ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440.ZKP, a branilac okrivljenog BB – advokat Milica Dražević i na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud u napred navedenom delu zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ocenio kao nedozvoljene, jer navedene povrede zakona ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                    Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                            Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić