Istom presudom, na osnovu člana 89a KZ, okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane prilaženja i komunikacije sa oštećenom BB i prilazak oštećenoj na razdaljini manjoj od 100 metara i zabranjen svaki vid komunikacije sa oštećenom putem telefona, pisama, interneta i na društvenim mrežama, u trajanju od dve godine. Okrivljeni je obavezan da sudu naknadi troškove na ime sudsko medicinskog veštačenja u iznosu od 28.965,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 br.178/21 od 12.01.2022.godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, advokata Marka Zarića i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K.br.262/20 od 23.03.2021.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA–advokat Ivana Nadrljanski zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačke 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, odloži izvršenje kazne zatvora izrečene presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K.br.262/20 od 23.03.2021.godine, ukine pobijane presude ili iste preinači i oslobodi okrivljenog od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Ukazujući na povrede krivičnog zakona iz člana 439.tačke 1) i 2) ZKP branilac okrivljenog navodi da izreka prvostepene presude u svom činjeničnom opisu ne sadrži zakonsko obeležje krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1.tačka 1), 2) i 4) KZ u pogledu propisane radnje izvršenja krivičnog dela, te da zakonska definicija prema izmenama Krivičnog zakonika od 01.12.2019.godine sadrži reč „uporno“, koje reči nema u činjeničnom opisu izreke presude. Po stavu branioca, novi zakon je blaži za učinioca jer unošenjem reči „uporno“, predviđa postojanje strožijih kriterijuma za postojanje krivičnog dela pa sud nije primenio zakon koji je povoljniji po okrivljenog, odnosno primenio je zakon koji je važio u vreme izvršenja dela. Pored toga, branilac tvrdi da bi postojalo predmetno krivično delo, inkriminisana radnja izvršenja se mora ponavljati i trajati određeni vremenski period, što se iz činjeničnog opisa izreke presude nikako ne može zaključiti, odnosno radnje koje su opisane nisu dovoljne da bi predstavljale krivično delo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP u vezi člana 5. stav 2. KZ, jer u konkretnom slučaju nije primenjen izmenjeni zakon koji je blaži za učinioca a to iz sledećih razloga:

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude proizilazi da je „..okrivljeni u vremenskom periodu od septembra meseca 2017.godine do 26.06.2019.godine, pratio u cilju fizičkog približavanja oštećenu BB i protivno njenoj volji nastojao da uspostavi kontakt neposredno putem sredstava komunikacije na taj način što je oštećenu zvao na mobilni telefon i pretio da će je ubiti, kao i njenu porodicu i ljude koji su njoj bliski, dok je u februaru 2019.godine u noćnom klubu „VV“, protivno volji oštećene došao u lokal, uzeo flašu i polio oštećenu pivom, da bi dana 18.06.2019.godine, na putu do prodavnice presreo oštećenu i vređao rečima: „Fu.o, dro.o, ku.vo“, da bi je tada povukao za ruku jer nije želela da krene sa njim i pribio uza zid, zatim oštećenoj zadao četiri udarca u predelu glave i tela, a takođe je stiskao rukama u predelu nadlaktice i čupao za kosu, a zatim je dana 26.06.2019.godine pratio biciklom i vređao rečima: „Ku.vo“, da bi je sustigao i skinuo naočare sa glave, odgurnuo i otišao“.

Članom 138a stav 1 tačka 1), 2) i 4) KZ („Službeni glasnik RS“ broj 85/2005...94/2016, koji se primenjivao u periodu od 01.06.2017 do 30.11.2019.godine) propisano je da ko u toku određenog vremenskog perioda drugo lice neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji; protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije; preti napadom na život, telo ili slobodu drugog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.

Izmenama Krivičnog zakonika (Službeni glasnik RS broj 85/2005...35/2019 koji se primenjuje od 01.12.2019.godine), zakonski tekst navedenih odredbi je ostao nepromenjen osim u stavu 1., gde je nakon reči „ko u toku određenog vremenskog perioda“ dodata reč „uporno“.

Dakle, u ovom slučaju krivično delo je izvršeno u vreme kada je važio KZ RS („Službeni glasnik RS“ broj 85/2005...94/2016), koji u članovima 138a stav 1 tačka 1), 2) i 4) nije sadržao reč „uporno“, pa je s toga unošenjem ove odrednice u opis bića krivičnog dela izmenama od 01.12.2019.godine, ovaj zakon blaži po učinioca krivičnog dela iz člana 138a stav 1.KZ, jer podrazumeva veći stepen kriminalne aktivnosti koju javni tužilac treba da dokaže.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u radnjama okrivljenog koje su opisane u izreci prvostepene presude, stiču se sva bitna obeležja krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tač. 1), 2) i 4) KZ („Službeni glasnik RS“ br. 35/19).

Naime, iako u činjeničnom opisu izreke presude formalno nije navedena reč „uporno“, kao element krivičnog dela proganjanje iz člana 138a KZ koji je počeo da važi od 01.12.2019.godine, suštinski iz činjeničnog opisa dela jasno proizilazi da je okrivljeni AA prilikom izvršenja dela iskazao upornost. Ovo iz razloga što je u samoj izreci presude najpre navedeno da je okrivljeni delo vršio u dužem vremenskom periodu, odnosno od septembra 2017.godine do 26.06.2019.godine, dakle gotovo dve godine, da je okrivljeni koristio različite načine da bi uspostavio kontakt sa oštećenom, i to u više navrata, najpre putem sredstava komunikacija kada je pretio njoj i članovima njene porodice i ljudima koji su joj bliski, pa zatim i praćenjem i presretanjem oštećene, i na kraju fizičkim kontaktom koji se sastojao u povlačenju za ruku, udaranjem, stiskanjem i odgurivanjem.

Imajući sve navedeno u vidu, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 5. stav 2. KZ, te preinačio pravnosnažne presude Osnovnog suda u Novom Sadu K.br.262/20 od 23.03.2021.godine i Višeg suda u Novom Sadu Kž1.br.178/21 od 12.01.2022.godine u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, nalazeći da se u radnjama za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim stiču elementi krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1), 2) i 4) KZ, predviđen Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS“ br. 35/19), koji je primenjen kao blaži zakon u smislu člana 5. stav 2. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbi članova 4., 5., 42. i 45.KZ okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i deset meseci, nalazeći da je ovako odmerena kazna zatvora srazmena objektivnoj težini izvršenog krivičnog dela, te olakšavajućim i otežavajućim okolnostima, koje su utvrđene u redovnom postupku, te stepenu krivice i jačini ugrožavanja zaštitnog dobra, s tim što upornost u vršenju krivičnog dela prema oštećenoj nije uzeo kao otežavajuću okolnost jer je ta okolnost element krivičnog dela. Ovaj sud nalazi da je izrečena krivična sankcija nužna i dovoljna da se njome ostvari opšta svrha izricanja krivičnih sankcija iz člana 4. KZ i svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ i to kako u odnosu na samog okrivljenog tako i na planu generalne prevencije, dok je na osnovu člana 89a KZ izrečena mera bezbednosti kao u izreci ove presude.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić