Stavom četiri istog rešenja, naloženo je računovodstvu suda da po pravnosnažnosti rešenja, u roku od 60 dana, izvrši isplatu dosuđenih troškova braniocu okrivljenog AA – advokatu Marini Stefanović, na tekući račun koji se vodi kod Komercijalne banke.

Rešenjem Osnovnog suda u Lazarevcu K br.392/15 - Kv br.160/22 od 16.05.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Marine Stefanović, izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Lazarevcu K br.392/15 od 18.04.2022. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Marina Stefanović, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijana rešenja i predmet vrati Osnovnom sudu u Lazarevcu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je sud nižestepenim rešenjima učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 263. i člana 265. stav 1. ZKP, te člana 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i člana 23. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, jer je pogrešno zaključio da je okrivljeni skrivio troškove postupka, obzirom da je u svojoj presudi K br.392/15 doneo odluku da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava, pa prema stavu branioca nije mogao naknadnim rešenjem, odnosno pobijanim rešenjima doneti odluku koja je u direktnoj koliziji sa presudom i odrediti da deo troškova ipak snosi okrivljeni. Stoga je sud odbijajući da naknadi troškove postupka za neodržane glavne pretrese, u situaciji kada nije doneto posebno rešenje da je okrivljeni AA skrivio te troškove, pobijanim rešenjima učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Istovetne navode branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, pa kako su ovi žalbeni navodi ocenjeni neosnovanim, o čemu je Osnovni sud u Lazarevcu u svojoj odluci K br.392/15-Kv 160/22 na drugoj strani stav četvrti izneo jasne i argumentovane razloge, koje i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, to na ove razloge i upućuje u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Neosnovani su i navodi zahteva kojima se ističe da je sud pogrešno zaključio da su u pitanju tzv. skrivljeni troškovi okrivljenog.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP opredeljeni su troškovi krivičnog postupka koji padaju na teret budžetskih sredstava suda, ukoliko je okrivljeni, pored ostalog, oslobođen od optužbe.

Odredbom člana 263. stav 1. ZKP propisano je da će okrivljeni snositi troškove odlaganja glavnog pretresa i druge troškove postupka koje je prouzrokovao svojom krivicom, kao i odgovarajući deo paušalnog iznosa, a stavom 2. istog člana propisano je da se o troškovima iz stava 1. ovog člana donosi posebno rešenje osim ako se o troškovima koje snosi okrivljeni rešava u odluci o glavnoj stvari.

U konkretnom slučaju, odluka o tome da troškovi padaju na teret budžetskih sredstava suda doneta je samo u odnosu na one troškove na koje okrivljeni ima pravo (član 265. stav 1. ZKP), obzirom da je oslobođen od optužbe (presudom Osnovnog suda u Lazarevcu K br.392/15), dok je posebnim rešenjem, odnosno pobijanim rešenjima u stavu II, doneta odluka o skrivljenim troškovima, na koje okrivljeni nema pravo, o čemu je drugostepeni sud dao dovoljne razloge, kako je napred navedeno.

Naime, na glavni pretres, zakazan za 09.09.2021. godine okrivljeni AA nije pristupio, te je ovaj glavni pretres odložen za 03.11.2021. godine. Okrivljeni nije pristupio ni na glavni pretres zakazan za 03.11.2021. godine, niti je na ovaj glavni pretres pristupio njegov branilac - advokat Bojan Tadić.

Imajući u vidu navedeno, to je u potpunosti pravilan zaključak nižestepenih sudova da okrivljenom ne pripada pravo na nagradu za odložene glavne pretrese dana 09.09.2021. i 03.11.2021. godine, bez obzira na ishod postupka, jer na ove glavne pretrese nije pristupio, a sudu nije opravdao izostanak, i taj način je izazvao stvaranje nepotrebnih troškova u krivičnom postupku koji se protiv njega vodi.

I po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda okrivljeni sam snosi troškove krivičnog postupka, ukoliko je glavni pretres odložen njegovom krivicom (tzv. skrivljeni troškovi), pa nižestepena rešenja nisu doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                             Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić