U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Milene Rašić, Dragana Aćimovića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB – advokata Sabahudina Hajdarevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sjenici K br.97/20 od 30.12.2021. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 br.27/22 od 01.04.2022. godine (očiglednom omaškom označen dan „01.04.2021.“ godine), u sednici veća održanoj dana 29. juna 2022. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB – advokata Sabahudina Hajdarevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sjenici K br.97/20 od 30.12.2021. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 br.27/22 od 01.04.2022. godine u odnosu na povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se isti zahtev u ostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sjenici K br.97/20 od 30.12.2022. godine, okrivljeni AA i BB, oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje delo je okrivljeni AA, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, dok je okrivljeni BB osuđen na kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, a koja će se izvršiti uz elektronski nadzor tako što će okrivljeni kaznu izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ... ul. ...

Istom presudom, okrivljeni su obavezani da na ime paušala uplate iznose od po 5.000,00 dinara svaki, te da na ime troškova postupka uplate iznos od 16.000,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Istovremeno, okrivljeni su obavezani i da oštećenima VV i GG solidarno nadoknade troškove krivičnog postupka u iznosu od 248.618,00 dinara, a na ime troškova zastupanja od strane punomoćnika – advokata Milunke Arsić, u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Oštećeni VV i GG su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak, shodno odredbi člana 258. stav 4. ZKP.

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 br.27/22 od 01.04.2022. godine (omaškom označeno „2021. godine“), odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih AA i BB – advokata Sabahudina Hajdarevića, a presuda Osnovnog suda u Sjenici K br.97/20 od 30.12.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB – advokat Sabahudin Hajdarević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i pogrešne primene krivičnog zakona, ne navodeći konkretno o kojim povredama se radi, s tim što iz obrazloženja proizlazi da ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljene osloboditi od kazne.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca ističe da u radnjama okrivljenih nema bitnih elemenata krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, jer prema stavu branioca „nedostaje zabranjena posledica koju Krivični zakonik definiše alternativno – značajnije ugrožavanje spokojstva građana i teže remećenje javnog reda i mira“. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je očigledno da u konkretnom slučaju javni red i mir i spokojstvo građana nisu bili ugroženi u meri potrebnoj za postojanje krivičnog dela nasilničko ponašanje, jer je ugrožen samo telesni integritet oštećenih VV i GG, te da radnje okrivljenih predstavljaju prekršaj, a ne krivično delo.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su, po oceni ovoga suda, neosnovani.

Ovo stoga što iz izreke pravnosnažne presude proizlaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, zbog kog su okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašeni krivim.

Naime, prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni AA i BB su kritičnom prilikom, sposobni da shvate značaj svoga dela i da upravljaju svojim postupcima, po prethodnom dogovoru i zajedničkim radnjama, vršenjem nasilja i izazivanjem tuče, bezobzirnim ponašanjem, teže remetili javni red i mir, na taj način što je okrivljeni AA, kada je oštećeni VV, izašao iz lokala „...“ u ..., oštećenog udario glavom u predelu nosa, a zatim nastavio da ga udara palicom po čitavom telu, dok je okrivljeni BB udario oštećenog VV nožem u predelu leve strane vrata i glave, a kada je oštećeni GG pokušao da zaštiti svog sina – oštećenog VV, i njemu su zadavali udarce nožem i drvenom palicom na način bliže opisan u izreci presude, nanevši im tom prilikom lake telesne povrede opisane u izreci presude, pri čemu su bili svesni da svojim ponašanjem izazivaju tuču i da bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožavaju spokojstvo građana i teže remete javni red i mir, pri čemu su hteli izvršenje dela i nastupanje zabranjene posledice.

Imajući u vidu navedeno, to po oceni ovoga suda činjenični opis radnje izvršenja okrivljenih, dat u izreci pravnosnažne presude, sadrži sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ u saizvršilaštvu – u vezi člana 33. KZ, zbog kog su okrivljeni oglašeni krivim, i to kako one koje se odnose na radnje izvršenja koje se ogledaju u zlostavljanju drugog, vršenju nasilja prema drugom, te izazivanju tuče i drskom i bezobzirnom ponašanju, tako i one radnje koje se ogledaju u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili težem remećenju javnog reda i mira, imajući u vidu da se kritični događaj odigrao ispred lokala „...“ u ... u kome je bilo prisutno više lica. Sud je utvrdio obe alternativno propisane posledice iako je samo jedna dovoljna za postojanje krivičnog dela.

Stoga su suprotni navodi branioca, kojima se ukazuje da se u radnjama okrivljenih ne stiču bitni elementi predmetnog krivičnog dela, već elementi prekršaja, te da je nižestepenim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenih u preostalom delu zahteva navodi da izreka pravnosnažne presude ne sadrži precizno određeno vreme izvršenja krivičnog dela, niti opis u čemu se sastoji teže remećenje javnog reda i mira, a kojim navodima ukazuje na nerazumljivost izreke presude, odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Nadalje, branilac u zahtevu ističe da prvostepena presuda ne sadrži razloge u čemu se ogleda značajnije ugrožavanje spokojstva građana i teže remećenje javnog reda i mira, niti razloge zbog čega nalazi da se u radnjama okrivljenih stiču bitni elementi predmetnog krivičnog dela, kojim navodima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, u zahtevu se navodi da umišljaj okrivljenih nije bio upravljen na značajnije ugrožavanje spokojstva građana i teže remećenje javnog reda i mira, već na zaštitu njihove sestre od partnerskog nasilja njenog muža – oštećenog VV, a kojim navodima se polemiše sa postojanjem umišljaja kod okrivljenih i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu iz člana 440. ZKP.

Najzad, u istom zahtevu navedeno je i da se u drugostepenoj presudi navodi da je doneta na dan 01.04.2021. godine, odnosno osam meseci pre prvostepene presude, odnosno ukazuje se na očiglednu omašku učinjenu prilikom izrade presude, jer je u pečatu drugostepene presude navedeno da je doneta 01.04.2021. godine, dok je u uvodu iste presude pravilno navedeno da je doneta u sednici veća održanoj dana 01.04.2022. godine.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, niti zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, a ni zbog očiglednih omaški učinjenih u toku izrade presude, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća – sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                            Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić