.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 424/2022
31.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca Preduzeće za trgovinu i usluge KIZZA DOO Pančevo i AA iz ..., koje zastupa punomoćnik Jovana Petrović Branisavljević, advokat u ..., protiv tuženog „UniCredit Bank Srbija“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Tamara Simić Pajović, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4029/20 od 04.11.2021. godine, u sednici veća od 31.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4029/20 od 04.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P 6827/19 od 15.07.2020. godine utvrđeno je da je ništav član 7. ugovora o kreditu od 23.09.2015. godine, zaključen između parničnih stranaka, koji glasi: „Korisnik kredita je obavezan da dana puštanja kredita u tečaj plati naknadu u visini od 1% od iznosa kredita u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja predmetne naknade uvećane za pripadajuće javne dažbine (ukoliko je primenljivo) u skladu sa pozitivnim propisima RS“ i obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.09.2015. godine do isplate i na ime naknade troškova postupka iznos od 33.900,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 4029/20 od 04.11.2021. godine žalba tuženog je delimično odbijena, delimično usvojena i prvostepena presuda preinačena tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 24.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, a potvrđena u preostalom delu i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbe člana 404. ZPP.
Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom utvrđeno je da je ništava ugovorna odredba o naknadi troškova obrade kredita u korist banke i obavezan tuženi da tužiocu isplati stečeno po ništavoj ugovornoj odredbi. Nižestepeni sudovi su, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, doneli odluku u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova obrade kredita, usvojenim na sednicama Građanskog odeljenja od 22.05.2018. godine i 16.09.2021. godine i izraženim u brojnim presudama Vrhovnog kasacionog suda. Prema ovom pravnom stavu banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i iskazuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope. U ovoj parnici tuženi nije dokazao da je u predugovornoj fazi tužiocu dostavio ponudu sa jasno označenom visinom troškova obrade kredita koji su određeni ugovorom o kreditu i naplaćeni od tužioca.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stava 2. tačke 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Članom 487. stavom 1. ZPP propisano je da su u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stavom 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Tužba za utvrđenje i isplatu podneta je 12.12.2019. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 30.000,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem je vrednost predmeta spora ispod navedenog zakonskog limita, revizija tuženog nije dozvoljena u smislu člana 479. stava 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća-sudija,
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
