.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 617/2022
13.04.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Manić, advokat iz ..., protiv tuženog Dom zdravlja Pančevo iz Pančeva, koga u revizijskom postupku zastupa punomoćnik Aleksandra Smilevski, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2871/21 od 08.10.2021. godine, u sednici veća održanoj 13.04.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2871/21 od 08.10.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 296/20 od 19.05.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu za period od jula 2017. godine zaključno sa junom 2020. godine, isplati po osnovu neisplaćenih troškova za ishranu u toku rada – toplog obroka i po osnovu neisplaćenih troškova regresa za korišćenje godišeg odmora, pojedinačno navedene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate (sve bliže navedeno i opredeljeno ovim stavom izreke). Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 106.917,31 dinar.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2871/21 od 08.10.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu za period od jula 2017. godine zaključno sa junom 2020. godine, isplati po osnovu neisplaćenih troškova za ishranu u toku rada – toplog obroka i regresa za korišćenje godišnjeg odmora pojedinačno navedene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate ( bliže određeno ovim stavom izreke). Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova prvostepenog postupka, a tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 12.340,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 41.474,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju zahtevajući naknadu za troškove sastava ovog odgovora.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ukazivanje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz tačke 12. navedenog člana, ne predstavlja razlog zbog koga revizija, u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP, može da se izjavi.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog 01.04. 2002. godine sa punim radnim vremenom radi obavljanja poslova ... u službi hitne medicinske pomoći. Zarada tužioca za obavljeni rad i vreme provedeno na radu obračunava se tako što se osnovica za obračun i isplatu koju utvrđuje Vlada RS pomnoži sa koeficijentom 8,98, a zatim se na ovako utvrđenu zaradu dodaje 0,4% za svaku navršenu godinu radnog staža. U spornom periodu tuženi nije organizovao ishranu u toku rada, a u obračunskim listama nije iskazao deo zarade koji se odnosi na naknadu ishrane u toku rada i troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Takođe, Posebni kolektivni ugovori za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave iz 2015. godine, 2019. godine i 2020. godine, koji su bili u primeni u spornom periodu nisu predviđali, niti propisivali pravo zaposlenih na naknadu navedenih troškova. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka za ekonomsko-finansijsku oblast utvrđena je visina potraživanja tužioca (za period od jula 2017. godine sa junom 2020. godine) na ime neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, u dve varijante. Prvostepeni sud je cenio nalaz i mišljenje sudskog veštaka i prihvatio varijantu u kojoj je veštak za sporni period obračun izvršio u skladu sa odredbama Opšteg kolektivnog ugovora iz 2008. godine („Službeni glasnik RS“ br. 50/08 i 104/08, Aneks 1. i 2.).
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca smatrajući da mu pripada pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u visini mesečne naknade, shodno parametrima iz Opšteg kolektivnog ugovora. U okolnostima kada Posebni kolektivni ugovori za zdravstvene ustanove ne sadrže konkretnu regulativu koja utvrđuje visinu ovih naknada, niti uopšte propisuje pravo zaposlenih na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, prvostepeni sud je ocenio da se primenjuju opšti propisi o radu, i to član 118. stav 1. tačka 5. i 6. Zakona o radu.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca za isplatu navedenih naknada, zaključujući da je tužiocu isplaćena plata prema koeficijentu utvrđenom u skladu sa odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, a u kojem su sadržane i navedene naknade, te da okolnost da visina troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora nije nominalno iskazana, ne predstavlja razlog zbog kojeg zaposleni može sa uspehom da traži isplatu ovih troškova.
Neosnovano se revizijom ukazuje da se navedeni zaključak drugostepenog suda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Odredbom člana 2. stav 2. Zakona o radu, propisano je da se njegove odredbe primenjuju i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno. S obzirom da je tuženi javna služba, to se po oceni Vrhovnog kasacionog suda na zarade i druga primanja zaposlenih kod tuženog primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama (''Službeni glasnik RS'' br. 34/01, sa novelama).
Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 34/01 ... 21/16 i dr.) odredbom člana 1, između ostalog propisano je da se ovim zakonom uređuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja zaposlenih u javnim službama koji se finansiraju iz budžeta Republike, Autonomne pokrajne i jedinice lokalne samouprave, a članom 4. stav 2. navedenog zakona, propisano je da koeficijent za obračun plate sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je iznos naknade za ishranu u toku rada i regres sadržan u koeficijentu prema kome je tužiocu isplaćivana plata u skladu sa članom 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, zbog čega nema pravo na novčanu naknadu koju potražuje postavljenim tužbenim zahtevom, obračunatu prema parametrima iz Opšteg kolektivnog ugovora iz 2008. godine („Službeni glasnik RS“ br. 50/08 i 104/08, Aneks 1. i 2.), a kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud.
Suprotno navodima revizije, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se ne može prihvatiti stav prvostepenog suda o primeni odredbi Zakona o radu jer se na zaposlene u javnim zdravstvenim službama primenjuje poseban režim radnih odnosa. Naime, nije sporno da se iz koeficijenta osnovne plate za tužioca od 8,98 u isplatnim listama ne vidi struktura, odnosno koji nominalni iznos predstavljaju navedene naknade, ali sama ta činjenica ne stvara osnov za njihovu isplatu, obzirom da je pravo zaposlenih na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora realizovano kao sastavni deo koeficijenta radnog mesta svakog zaposlenog na osnovu člana 4 stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama u kom slučaju se ne obračunava i ne isplaćuje kao posebna naknada.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
