.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4479/2021
28.04.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Zorana Hadžića, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca JKP ''Blace'' iz Blaca, čiji je punomoćnik Aleksandar Sandulović, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Milisavljević, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 731/20 od 28.04.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 28.04.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 731/20 od 28.04.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
USVAJA SE revizija tuženog, pa se PREINAČUJE presuda Višeg suda u Prokuplju Gž 731/20 od 28.04.2021. godine, tako što se ODBIJA, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Kuršumliji P 383/19 od 23.01.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 731/20 od 28.04.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Kuršumliji P 383/19 od 23.01.2018. godine, tako što je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 113.743,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na određene pojedinačne mesečne iznose od dospelosti svakog pojedinačnog novčanog iznosa do isplate, sve bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove prvostepenog parničnog postupka u iznosu od 37.649,72 dinara. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog parničnog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Vrhovni kasacioni sud je dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog na osnovu člana 404. ZPP, smatrajući da postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse u pogledu pitanja zastarelosti naplate komunalnih usluga po sporazumu o vansudskom poravnanju zaključenom radi izmirenja dugova za komunalne usluge.
Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tuženog osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su 17.01.2013. godine zaključile sporazum o vansudskom poravnanju u kom je usaglašeno stanje duga tuženog prema tužiocu za pružene komunalne usluge (isporuku vode), odnosno tuženi je kao dužnik prizao stanje usaglašenog duga na dan zaključenja sporazuma u iznosu od 142.179,25 dinara. Tužilac je, kao poverilac tuženom, kao dužniku priznao bonifikaiju po sporazumu od 20% u iznosu od 28.435,85 dinara, te se dužnik, ovde tuženi obavezao da preostali dug po odbitku binifikacije u iznosu od 113.743,40 dinara otplati u 16 jednakih mesečnih rata u iznosu od po 7.108,96 dinara, pri čemu prva rata dospeva na naplatu 25.01.2013. godine a poslednja 25.04.2014. godine. Članom 5. sporazuma predviđeno je da će sporazum biti raskinut ukoliko dužnik ne izmiri svoje obaveze po sporazumu u dogovorenom roku. Tuženi do 09.09.2019. godine, kada je podneta tužba u ovoj pravnoj stvari, nije isplatio dug prema tužiocu u ma kom iznosu, iako mu je tužilac poslao opomenu pred utuženje koju je tuženi primio 11.02.2019. godine.
Prema stanovištu prvostepenog suda, tužbeni zahtev nije osnovan, jer je potraživanje tužioca koje je predmet sporazuma o vansudskom poravnanju od 17.01.2013. godine zastarelo na osnovu člana 378. stava 1. tačka 1. Zakona o obligacionim odnosima.
Prema stanovištu drugostepenog suda, potraživanje tužioca prema tuženom nije zastarelo, jer je zaključivanjem sporazuma od 17.01.2013. godine tuženi priznao dug, pa se na potraživanje iz sporazuma primenjuje opšti rok zastarelosti iz člana 371. ZOO koji počinje da teče od zaključenja sporazuma.
Osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je pobijanom presudom materijalno pravo pogrešno primenjeno.
Sporazumom o vansudskom poravnanju od 17.01.2013. godine tuženi je priznao tužiočevo potraživanje nastalo do dana zaključnja sporazuma. Priznanje duga nije pravni osnov u obligacionopravnom smislu, već način regulisanja odnosa između poverioca i dužnika. Stoga činjenica da je tuženi priznao dug ne menja pravni osnov tužiočevog potraživanja, niti utiče na dužinu roka zastarelosti tog potraživanja. Tužiočevo potraživanje je i dalje potraživanje po osnovu izvršenih komunalnih usluga i zastareva u roku propisanom članom 378. stavom 1. tačkom 1. ZOO. Sporazum o vansudskom poravnanju od 17.01.2013. godine deluje samo na prekid roka zastarelosti u smislu članova 366. i 392. st. 1. i 2. ZOO, jer se tuženi zaključivanjem sporazuma odrekao zastarelosti za potraživanja koja su predmet ugovora.
Shodno navedenom, rok zastarelosti od jedne godine iz člana 378. stav 1. tačka 1. ZOO za potraživanje tužioca iz sporazuma o vansudskom poravnanju počinje da teče od dana priznanja duga, to jest od 17.01.2013. godine. Kako je tužba podneta 09.09.2019. godine potraživanje tužioca je zastarelo, zbog čega tužbeni zahtev nije osnovan, kako je to pravilno ocenio prvostepeni sud.
Na osnovu iznetog, primenom člana 416. stava 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
