Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Blagoje Stefanović, advokat iz ..., protiv tuženog Operatera distributivnog sistema „EPS distribucija“ DOO Beograd, Regionalni centar „Jugoistok“ Ogranak Aleksinac, koga zastupa Ivan Stojanović, advokat iz ..., radi činidbe, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž 2583/21 od 06.10.2021. godine, u sednici održanoj dana 14.04.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž 2583/21 od 06.10.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE rešenje Višeg suda u Nišu Gž 2583/21 od 06.10.2021. godine i rešenje Osnovnog suda u Aleksincu P 756/2020 od 13.01.2021. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Aleksincu P 756/2020 od 13.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbačena je tužba tužilje u delu kojim je tražila da se utvrdi da je tuženi neosnovano isključio brojilo br. ..., korisnika BB iz ..., ul. ... br. .., koje se vodi pod ED broj ... na taj način što je istog isključio sa distributivnog sistema električne energije dana 16.06.2016. godine, kao nedozvoljena. Stavom drugim izreke, Osnovni sud u Aleksincu se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje po tužbi tužilje kojom je traženo da se naloži tuženom da u roku od tri dana izvrši ponovno priključenje na distributivni sistem električne energije na brojilo električne energije za objekat tužioca u ..., na adresi ul. ... br. .. i istom omogući redovnu isporuku i korišćenje električne energije, sve pod pretnjom prinudnog izvršenja, te se ukidaju sprovedene radnje u postupku i tužba u ovom delu odbacuje. Stavom trećim izreke, odbačen je predlog tužilje za određivanje privremene mere podnet dana 25.11.2020. godine kojim je traženo da se odredi privremena mera i naloži tuženom da odmah priključi objekat tužioca u ulici ... broj .. u ... na brojilo br. ..., ED br. ... na rizik i teret tužioca pod pretnjom prinudnog izvršenja novčanog kažnjavanja kao neuredan. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Rešenjem Višeg suda u Nišu Gž 2583/21 od 06.10.2021. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Aleksincu P 756/2020 od 13.01.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogala da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema članu 420. stav 6. ZPP propisano je da u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju je potrebno ujednačavanje sudske prakse u pogledu primene Zakona o energetici („Službeni glasnik RS“ br. 145/2014... 40/2021) pošto pobijana odluka odstupa od stava u pogledu primene odredbi tog zakona.

Iz izloženih razloga Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužilje BB iz ... bio je vlasnik objekta u ulici ... broj .. u ... . Na tom objektu nalazi se brojilo koje registruje utrošak električne energije registrovan pod brojem ... a korisnik pod brojem ED ... . Radnici tuženog su dana 16.06.2016. godine brojilo tužioca isključili sa ED mreže pri čemu je u zapisnicima broj ... i broj ... konstatovano da je isključenje izvršeno na stubu zbog neovlašćene potrošnje. Na zapisnicima se ne navodi na osnovu kog zakona je izvršeno isključenje. Pravni prethodnik tužilje nije dobio obaveštenje o isključenju niti je prisustvovao isključenju kao korisnik. Prilikom isključenja radnici tuženog su utvrdili da postoji nedostatak jedne plombe (ukupno treba da ih ima 3). Brojilo je ranije redovno očitavano, ispostavljani su računi i isti su uredno plaćani. Brojilo na objektu je postavljeno 1988. godine i od tada se nalazi na istom mestu i nije bilo nikakvih primedbi u vezi sa njim. Objekat je izdavan u zakup. Zakupci su bili od 2010. godine VV, zatim GG i nakon toga DD. U toku postupka BB - tužilac je preminuo, a postupak je nastavio njegov pravni sledbenik ovde tužilja AA iz ... . Tužilja smatra da su radnici tuženog neosnovano isključili predmetno brojilo i da zbog toga ne može da se koristi poslovni prostor koji je vezan na to brojilo što sve njoj uzrokuje nastanak štete. Punomoćnik tuženog je osporio osnovanost tužbenog zahteva ističući da su radnici tuženog prilikom isključenja na brojilu konstatovali oštećenje jednog žiga. Osim toga Direkcija za mere dragocene metale utvrdila je neispravnost žiga, te da su radnici tuženog pravilno postupili i u skladu sa članom 204. Zakona o energetici koja obavezuje operatera da u slučaju oštećenja državnih plombi isključi potrošača. Tužilja je unuka pravnog prethodnika BB i njegov naslednik i nakon raspravljanja njegove zaostavštine ista je nasledila objekat na kome se nalazi sporno električno brojilo.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je našao da je tužba za deo tužbenog zahteva tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je tuženi neosnovano isključio električno brojilo sa distributivnog sistema električne energije, nedozvoljena iz razloga što ne ispunjava uslove propisane članom 194. ZPP. Tim propisom je predviđeno kada se može podneti tužba za utvrđenje tj. u situaciji ako tužilac ima pravni interes da utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave, ali ako tužilac ima neki drugi pravni interes. U stavu 3. naznačenog člana propisano je da se tužba za utvrđenje može podneti radi utvrđenja postojanja, odnosno nepostojanja činjenice, ako je to predviđeno zakonom ili drugim propisom. Nižestepeni sudovi zaključuju da isključenje električnog brojila, se ne može podvesti ni pod jednu mogućnost za podnošenje tužbe za utvrđenje. Ovo i zbog razloga što je članom 205. Zakona o energetici propisano da lice čiji je objekat isključen sa sistema napajanja električnom energijom ima pravo da podnese prigovor što pravni prethodnik tužilje nije učinio već je podneo tužbu. Stoga je tužba tužilje u tom delu nedopuštena. U pogledu dela tužbenog zahteva da se naloži tuženom ponovno priključenje na distributivni sistem električne energije na brojilo za objekat tužilje, nižestepeni sudovi nalaze da je u konkretnom slučaju u pitanju upravna stvar. Kako tužilja traži priključenje objekta a ne nastavak isporuke električne energije, to se u ovom slučaju imaju primeniti odredbe člana 140. st. 1. i 2. i člana 142. stav 1. Zakona o energetici. Ovo posebno i zbog toga što je članom 142. stav 1. citiranog zakona propisano da se odobrenje za priključenje objekta izdaje rešenje u upravnom postupku na zahtev pravnog ili fizičkog lica čiji se objekat priključuje. Shodno odluci pod st. 1. i 2, odbačen je i predlog za određivanje privremene mere.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo a zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Naime, nižestepeni sudovi polaze od pogrešnog tumačenja odredbi člana 141. stav 2. i člana 142. stav 1. Zakona o energetici, a pogrešno je protumačena i odredba člana 194. Zakona o parničnom postupku.

Naime, ova faktička situacija ne može se podvesti pod odredbu člana 140. st. 1. i 2. Zakona o energetici jer se ovde radi o slučaju kada je objekat na kome je isključeno električno brojilo sa daljeg sistema napajanja električnom energijom već ranije bilo, u skladu sa zakonom, legalno priključeno na distributivni sistem. Odredba člana 142. stav 1. Zakona o energetici odnosi se na slučajeve kada se objekat prvi put priključuje odnosno kada je potrebno ispitati da li su ispunjeni svi uslovi za priključenje objekta u skladu sa Zakonom o energetici. Objekat tužilje je bio legalno priključen na distributivnu mrežu preko odgovarajućeg električnog brojila. Došlo je do isključenja tog objekta sa naponske mreže pa je u toku postupka bilo neophodno utvrditi da li je to isključenje bilo pravilno i u skladu sa zakonom ili ne. Iz stava 2. zahteva tužilje, proizilazi i neophodnost utvrđenja da li je objekat tužilje nelegalno isključen sa distributivne mreže sistema električne energije.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog kasacionog suda. Utvrdiće da li su radnici tuženog postupili u skladu sa zakonom a za isključenje električnog brojila sa distributivnog sistema električne energije (dana 16.06.2016. godine), da li je takvo isključenje izazvano krivicom pravnog prethodnika tužilje i da li je od strane radnika tuženog ispoštovana procedura isključenja, uz utvrđenje da je postojao zakonski osnov za isključenje brojila sa distributivnog sistema. Nakon ocene svih izvedenih dokaza doneće zakonitu odluku.

Na osnovu člana 416. stava 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić