Presudom Višeg suda u Šapcu Gž rr1 467/2021 od 02.11.2021. godine, stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse. Naime, navodi revizije kojima se osporava visina štete, u koju je uračunata i zakonska zatezna kamata obračunata konformnom metodom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda opravdava odlučivanje o izjavljenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, u svetlu pravnog shvatanja o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, koje je usvojeno na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.04.2013. godine. Iz tog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pred Privrednim sudom u Valjevu u toku je stečajni postupak nad HK „Viskoza“ AD „Celvlakno“ doo, pokrenut dana 11.06.2009. godine.Stečajni dužnik je društvo koje posluje sa većinskim društvenim kapitalom. Stečajni sud je 28.09.2009. godine doneo zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja. Tim zaključkom tužiocu, kao poveriocu četvrtog isplatnog reda, priznato je potraživanje u ukupnom iznosu od 171.470,00 dinara, u koji pored glavnog duga od 85.403,00 dinara uračunata je i pripisana zakonska zatezna kamata u iznosu od 86.047,00 dinara, obračunata primenom konformnog metoda. Prema izveštaju Privrednog suda u Valjevu St 41/10 od 18.05.2020. godine potraživanje tužioca iznosi 102.622,08 dinara i potraživanje je obračunato prostom metodom na osnovu odluke Ustavnog suda RS Uz 82/09 od 24.07.2012. godine. Navedeno potraživanje tužiocu u postupku stečaja nije namireno. Rešenjem Privrednog suda u Valjevu R4 St 289/2018 od 26.03.2018. godine, donetim po prigovoru tužioca, utvrđeno je da je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo tužioca na suđenje u razumnom roku i naloženo postupajućem stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja preduzme sve mere kako bi stečajni postupak što pre okončao.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su o pravu tužioca na naknadu materijalne štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili pravilnom primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Tužena odgovara za štetu kada tužilac, bivši zaposleni kod stečajnog dužnika – privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatio svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da mu je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Navodi revizije da stečajni postupak nije okončan i da će tužilac svoje novčano potraživanje namiriti u tom postupku, nisu od uticaja na pravilnost odluke u ovom sporu. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilac je stekla pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja u stečajnom postupku, bez obzira na to što stečajni postupak još uvek nije okončan. Isplatom naknade štete, tužena stupa u stečajni postupak na mesto tužioca, i u tom postupku može naplatiti svoje potraživanje u visini isplaćene naknade materijalne štete.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Valjevu St 7/09 od 28.09.2009. godine tužiocu je priznato potraživanje u iznosu od 171.470,00 dinara, u koji su uračunati i pripisani glavnici zakonska zatezna kamata, obračunata do dana otvaranja stečajnog postupka. Obračun zakonske zatezne kamate izvršen je primenom odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01), važećeg u vreme donošenja navedenog zaključka, a kojom je bilo propisano da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. tog zakona, primenom konformne metode.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73 od 27.07.2012. godine), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Nakon objavljivanja ove odluke, u stečajnom postupku je primenom proporcionalne metode (prost interesni račun) obračunata zakonska zatezna kamata na iznos glavnog duga stečajnog dužnika, ovde tužioca i utvrđena njena visina u iznosu od 102.622,08 dinara.

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i tuženu obavezali da tužiocu naknadi štetu u iznosu utvrđenom zaključkom stečajnog suda od 28.09.2009. godine. Po stanovištu suda, imajući u vidu sadržinu odredbe člana 60. Zakona o Ustavnom sudu, navedena odluka Ustavnog suda ne može se primenjivati retroaktivno - na odnose koji su nastali i pravnosnažno rešeni pre dana njenog objavljivanja, a u konkretnom slučaju protekao je i rok propisan članom 61. tog zakona (za izmenu konačnog i pravnosnažnog pojedinačnog akta donetog na osnovu neustavnog propisa).

Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova, po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda nije pravilno.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasniki RS“, br. 109/07, ... i 103/15) propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda, o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 02.04.2013. godine, čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj je po svojoj prirodi, institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika), ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po Zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Saglasno navedenom, obračun kamate konformnom metodom praktično predstavlja obračun kamate na kamatu, a što je suprotno načelu zabrane anatocizma, sadržanom u članu 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i suštini zakonske zatezne kamate koja se od pretpostavljene štete pretvara u novčanu kaznu, čija visina znatno premašuje pretrepljenu stvarnu štetu, što nije dozvoljeno.

Odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. U situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata, obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i ponovo obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa.

U konkretnom slučaju to je i učinjeno u postupku stečaja i novim obračunom utvrđena ukupna visina tužiočevog potraživanja od 102.622,08 dinara dinara. Imajući izloženo u vidu, Vrhovni kasacioni sud je preinačio presude nižestepenih sudova, tako što je odbio zahtev za iznos od 68.847,92 dinara, kao razliku između zatezne kamate obračunate do dana otvaranja stečajnog postupka primenom konformne metode i zatezne kamate obračunate do istog dana primenom metode prostog interesnog računa i pripisane glavnici, te primenom člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u drugom stavu izreke.

U preostalom delu revizija tužene nije osnovana, zbog čega je u smislu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je odluku o zahtevu tužene i tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržanu u stavu četvrtom izreke, doneo primenom člana 165. stav 1. i 2, u vezi sa članovima 153. stav 2. i 154. stav 1. ZPP, pa je odbio zahtev tužene za za naknadu troškova sastava revizije imajući u vidu njen delimičan uspeh u postupku po ovom vanrednom pravnom leku, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić