Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 285/22 od 20.04.2022. godine, usvajanjem žalbe VJT u Sremskoj Mitrovici preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o kazni pa je okrivljeni Cvetin Jovičić, zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 7 (sedam) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 23.08.2021. godine pa nadalje, dok je žalba branilaca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog Cvetina Jovičića, advokati Dragoljub Lončarević i Vesna Lončarević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da pobijanu presudu preinači.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Cvetina Jovičića, je neosnovan.

Branioci okrivljenog Cvetina Jovičića u podnetom zahtevu ističu da je pravnosnažnom drugostepenom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, jer je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon na štetu okrivljenog. Konkretno drugostepeni sud je pogrešno primenio odredbu člana 55a Krivičnog zakonika u pogledu računanja polovine raspona propisane kazne, na taj način što je kao polovinu raspona propisane kazne, suprotno zakonskom tekstu i usvojenoj sudskoj praksi, kao i stavu Vrhovnog kasacionog suda zauzetom na sednici krivičnog odeljenja dana 30.11.2020. godine, uzeo 7 godina i 6 meseci umesto pravilno obračunate polovine raspona u trajanju od 4 godine i 6 meseci, kako je to učinio prvostepeni sud.

Izneti navodi zahteva su od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud najpre ukazuje da, prema stavu zauzetom na sednici krivičnog odeljenja od 11.07.2022. godine, raspon u smislu člana 55a Krivičnog zakonika predstavlja razmak od minimalne kazne zatvora koja je propisana za određeno krivično delo do maksimalne kazne zatvora propisane za to delo, a polovina raspona iz člana 55a stav 1. Krivičnog zakonika, predstavlja srednji broj u tom nizu brojeva i može se izračunati tako što se od maksimuma propisane kazne oduzme minimum iste, ta razlika se podeli sa dva, a zatim se na taj rezultat doda minimalna kazna. Ovim stavom je izmenjen stav Vrhovnog kasacionog suda od 30.11.2020. godine, na koji se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Odredbom člana 55a Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 35/2019 od 21.05.2019. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.12.2019. godine) je propisano da za krivično delo učinjeno sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora, sud će izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne, pod sledećim uslovima: tačka 1) ako je učinilac ranije dva puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje 1 godinu; tačka 2) ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo 5 godina.

Da bi se mogla primeniti odredba člana 55a Krivičnog zakonika, kojom je predviđen pojam višestrukog povrata, moraju biti kumulativno ispunjena oba uslova propisana u tačkama 1) i 2) člana 55a Krivičnog zakonika i to dvostruka osuda za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje 1 godinu i da od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo 5 godina.

Prema stanju u spisima okrivljeni Cvetin Jovičić je ranije pet puta osuđivan za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje jedne godine i to presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 190/10 od 16.02.2011. godine, zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1665/11 od 07.06.2011. godine, zbog krivičnog dela iz člana 204. stav 1. Krivičnog zakonika, na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1398/12 od 19.02.2013. godine, zbog krivičnog dela iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 4 meseca, presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 1/08 od 11.03.2009. godine, zbog krivičnog dela iz člana 204. stav 1. Krivičnog zakonika, na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca i presudom Višeg suda u Beogradu SPK 107/14 od 07.07.2014. godine, zbog krivičnog dela iz člana 249. stav 2. OKZ, na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci. Iz spisa dalje proizilazi da od dana otpuštanja okrivljenog sa izdržavanja kazne zatvora na koju je osuđen – dana 04.08.2017. godine do dana izvršenja novog krivičnog dela koje je bilo predmet pravnosnažno okončanog postupka u kome su donete pobijane presude, a koje je izvršeno dana 23.08.2021. godine, nije proteklo 5 godina.

Imajući u vidu da je okrivljeni pre izvršenja predmetnog krivičnog dela više od dva puta osuđivan (pet puta) zbog umišljajnih krivičnih dela, na kazne zatvora preko 1 godine i da od otpuštanja sa izdržavanja izrečene kazne zatvora do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo 5 godina, to su se po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju stekli uslovi za primenu odredbe člana 55a Krivičnog zakonika o višestrukom povratu.

Za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom propisana je kazna zatvora u trajanju od 3 do 12 godina.

Imajući u vidu napred navedeni stav Vrhovnog kasacionog suda, ovaj sud nalazi da je u konkretnom slučaju krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, vrednost koja je na sredini između propisanog minimuma i maksimuma kazne propisane za to krivično delo, kazna zatvora u trajanju od 7 godina i 6 meseci, koja za krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika predstavlja polovinu raspona propisane kazne u smislu člana 55a Krivičnog zakonika.

Dakle, kazna zatvora prema okrivljenom za učinjeno krivično delo, pravilnom primenom člana 55a Krivičnog zakonika, mora biti iznad polovine raspona propisane kazne odnosno iznad 7 godina i 6 meseci.

Kako je drugostepeni sud, preinačivši prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 7 meseci, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravnosnažnom drugostepenom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a Krivičnog zakonika, jer je drugostepeni sud pravilno obračunao najmanju zakonom predviđenu kaznu u smislu člana 55a Krivičnog zakonika u konkretnoj situaciji, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti odbijen kao neosnovan.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                        Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić