Istom presudom određeno je da su okrivljeni obavezani da snose troškove krivičnog postupka i to okrivljeni Nenad Stanojković da plati Višem javnom tužiocu u Vranju iznos od 32.707,00 dinara, a okrivljeni AA iznos od 159.457,00 dinara, kao i da Višem sudu u Vranju AA plati iznos od 184.500,00 dinara, kao i da okrivljeni na ime sudskog paušala plate sudu iznose od po 10.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Prema okrivljenom AA izrečena je i mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to opojne droge kokain u količini od 9,25 grama neto mase upakovane u 15 PVC pakovanja, što će se po pravnosnažnosti presude uništiti.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1-60/22 od 13.04.2022. godine, stavom I izreke, delimično je usvojena žalba Višeg javnog tužioca u Vranju i preinačena presuda Višeg suda u Vranju K. br. 37/21 od 03.11.2021. godine samo u odnosu na okrivljenog Nenada Stanojkovića, tako što je okrivljeni Nenad Stanojković oglašen krivim da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 03.01.2020. godine do 15.01.2020. godine, dok su u preostalom delu žalba Višeg javnog tužioca u Vranju i žalba branioca okrivljenog Nenada Stanojkovića odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u odnosu na ovog okrivljenog u nepreinačenom delu potvrđena. Stavom II izreke presude, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda preinačena u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, tako što je okrivljeni AA pored iznosa troškova krivičnog postupka na čije plaćanje je obavezan prvostepenom presudom, obavezan da prvostepenom sudu plati još i iznos od 23.250,00 dinara, u roku od 15 dana od dana donošenja drugostepene presude, dok je žalba u preostalom delu odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u odnosu na ovog okrivljenog u nepreinačenom delu potvrđena. Stavom III izreke, obavezani su okrivljeni Nenad Stanojković i AA da Apelacionom sudu u Nišu plate na ime paušala iznos od po 5.000,00 dinara, dok troškovi krivičnog postupka okrivljenog AA nastali kod Apelacionog suda u Nišu, kao suda pravnog leka padaju na njegov teret o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem.

Protiv presude Apelacionog suda u Nišu Kž1-60/22 od 13.04.2022. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog Nenada Stanojkovića, advokat Aleksandra Zlatić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i u odnosu na okrivljenog Nenada Stanojkovića ukine presudu Apelacionog suda u Nišu te spise predmeta vrati Apelacionom sudu u Nišu na ponovnu odluku,a da u smislu člana 488. stav 3. ZKP, odredi da se izvršenje pravnosnažne presude u odnosu na okrivljenog Nenada Stanojkovića odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Stanojkovića je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog je ukazala da je pobijanom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, te da je optužba prekoračena na taj način što je nakon otvaranja pretresa drugostepeni sud okrivljenog Nenada Stanojkovića osudio za radnje krivičnog dela koje mu nisu stavljene na teret optužnicom Višeg javnog tužioca u Vranju, pa iako je optužnicom Višeg javnog tužioca u Vranju istom stavljeno na teret da je „neovlašćeno nabavio opojnu drogu kokain od NN lica, radi dalje neovlašćene prodaje... i dogovorio neovlašćenu prodaju ove opojne droge“, okrivljeni je oglašen krivim da je „neovlašćeno stavio u promet opojnu drogu kokain“ koja radnja mu nije stavljena na teret.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela. Prekoračenje optužbe podrazumevalo bi izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisanog u optužnom aktu i dodavanje veće kriminalne volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konrketnom slučaju, po nalaženju ovog suda, činjenični opis u izreci presude ostao je u granicama činjeničnog opisa iz optužnog akta, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, te nije povređen identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog. Naime, stoji činjenica da u optuženju, odnosno optužnici Višeg javnog tužioca u Vranju nema formulacije „neovlašćeno stavio u promet“ opojnu drogu, već je navedeno „neovlašćeno nabavio opojnu drogu „kokain“ od NN lica, radi dalje neovlašćene prodaje na području Republike Srbije, ... dogovorio neovlašćenu prodaju ove opojne droge, pa je tako po postignutom dogovoru... okrivljeni AA... od okrivljenog Nenada Stanojkovića... kupio opojnu drogu „kokain“ radi dalje neovlašćene prodaje...“ Na navedeni način u optužnom aktu opisane su radnje koje je okrivljeni Nenad Stanojković preduzeo, a kom utvrđenom činjeničnom stanju sud je upodobio pravnu formulaciju tako što je podveo sve preduzete radnje pod jednu od alternativnih radnji „stavljanje u promet“ opojne droge, pošto sama opšta formulacija „stavljanje u promet“ predstavlja zapravo kupovinu i prodaju opojne droge koja je i opisana u optužnom aktu. Samim tim, suprotna tvrđenja u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti da je drugačijom jezičkom formulacijom radnji koje je okrivljeni preduzeo povređen identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, ocenjena su kao neosnovana.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog naveo je da je pobijanom presudom učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, i prilikom obrazlaganja istaknute povrede ukazao da se drugostepena odluka zasniva na odbrani drugookrivljenog AA koju je dao u pretkrivičnom postupku pred javnim tužiocem, koja po načinu pribavljanja predstavlja nezakonit dokaz, s obzirom da je isti trpeo pritiske usled činjenice da je bio predložen pritvor koji mu je i određen, a čim je ukinut i njegova odbrana je drugačija.

Ovakvim navodima branilac iako formalno ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ne precizira u čemu se nedozvoljenost označenog dokaza ogleda ni po formi ni po načinu saslušanja okrivljenog, već osporava činjenično stanje u vezi okolnosti pod kojima je okrivljeni saslušavan, na koji način pravnosnažnu presudu suštinski pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP).

Osim toga, branilac je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je drugostepeni sud učinio povredu odredbe člana 15. stav 4. ZKP, jer suprotno istoj nije pozvao policijske službenike ni inspektore koji su učestvovali u lišenju slobode okrivljenog AA, kako bi proverio navode izmenjenog dela odbrane okrivljenog.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 15. stav 4. ZKP i člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić