Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovan Vukčević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 600/21 od 01.07.2021. godine, u sednici veća od 02.06.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 600/21 od 01.07.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3634/18 od 04.11.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da tužiocu, na ime naknade štete u vidu razlike u visini između isplaćene posebne penzije i zarade koju bi tužilac ostvarivao u periodu od 01.12.2015. godine do 30.04.201. godine, isplati ukupan iznos od 351.893,92 dinara, u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom, počev od datuma dospeća do isplate, bliže označene u sadržaju tog stava. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 91.179,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 600/21 od 01.07.2021. godine odbijena je žalba tužene, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbe člana 404. ZPP.

Po članu 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužene jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nije potrebno novo tumačenje prava, niti ujednačavanje sudske prakse jer se revizijom ni ne ukazuje na postojanje suprotne prakse u istovrsnim činjeničnopravnim situacijama.

Sa iznetih razloga na osnovu člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu jedan izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredba čl. 403. st. 3. ZPP propisuje da revizija u imovinskopravnim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 30.11.2018. godine, a pobijana drugostepena presuda je doneta 01.07.2022. godine. Revizija tužene izjavljena je 23.09.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 351.893,92 dinara.

Kako je vrednost predmeta spora pobijanog dela ispod zakonom propisanog cenzusa, revizija tužene nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić