.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5996/2022
02.06.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca Preduzeća za proizvodnju, trgovinu, transport i usluge „Knežević 1996-2000“ DOO Raška, čiji je punomoćnik Miloš Mladenović, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji su punomoćnici Vlada Nedeljković, Miroslav Ćurčić i Stefan Romanovski, advokati iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3248/21 od 22.12.2021. godine, u sednici veća od 02.06.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3248/21 od 22.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Čačku P 54/20 od 13.10.2021. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati materijalnu štetu u iznosu od 10.000.000,00 dinara sa zateznom kamatom od dana koji će biti opredeljen nakon veštačenja od strane veštaka ekonomske struke. Stavom drugim obavezan je tužilac da tužnom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 141.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3248/21 od 22.12.2021. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih poveda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog odluke o troškovima postupka.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijskim navodima tužilac ukazuje na bitne povrede u odnosu na neizvođenje dokaza veštačenjem na okolnost izgubljene dobiti i na neizvođenje dokaza saslušanjem svedoka. Ovi navodi po sadržini predstavljaju ukazivanje da je pobijana odluka zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1., a u vezi sa članom 8. ZPP. Međutim, drugostepeni sud je odluku zasnovao na činjeničnom stanju koje je prvostepeni sud utvrdio ocenom dokaza, pa nema takve bitne povrede postupka pred drugostepenim sudom, jer dokazi nisu bili iznova cenjeni u postupku donošenja odluke koja se pobija revizijom. Revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ZPP, a što ovde nije slučaj.
Prema činjeničnom utvrđenju, tuženi je popravljao i održavao teretna motorna vozila tužioca. Tužilac je dana 25.05.2017. godine predao svoje vozilo – kamion „... ...-...“ u servis tuženog, gde je izvršena zamena bloka motora i hilzne kupljene od trećeg lica. Nakon preuzimanja vozila, tokom puta 11.07.2017. godine dolazi do kvara koji je tuženi otklonio 27.07.2017. godine. Drugi kvar desio se 14.08.2017. godine i isti je takođe otklonjen od strane tuženog. Treći kvar dogodio se 10.11.2017. godine na autoputu u ... gde je kamion i ostao.
Na temelju ovako utvrđenih činjenica, nižestepeni sudovi su stanovišta da nema odgovornosti tuženog za štetu koju je pretrpeo tužilac u smislu odredbi članova 154. stav 1., 155. i 158. ZOO. Tužilac uz tužbu nije dostavio nalaz i mišljenje veštaka odgovarajuće struke vezano za postojanje uzročno-posledične veze, niti je u tužbi i na pripremnom ročištu predložio veštačenje na ove okolnosti. Tužilac nije dokazao postojanje uzročno-posledične veze između radnji činjenja ili nečinjenja tuženog i nastale štete, a na njemu je bio teret dokazivanja ove bitne činjenice. Stoga nižestepeni sudovi, imajući u vidu pravila o teretu dokazivanja, odbijaju tužbeni zahtev.
Revizijom se osporava izneto stanovište nižestepenih sudova. Revident smatra da je odgovornost tuženog za pričinjenu štetu nesporna, s obzirom da je izvodio automehaničarske radnje na kamionu što su potvrdili i saslušani svedoci. Propuštanjem da se dozvoli izvođenje dokaza putem veštaka mašinske struke, onemogućeno mu je dokazivanje.
Revizijski navodi nisu osnovani. Suština revizijskih navoda je u osporavanju utvrđenih činjenica, a što ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog. Tuženi je u celosti osporio tužbu i tužbeni zahtev, usled čega su neosnovani revizijski navodi da je odgovornost tuženog za štetu nesporna. Pravilno je stanovište nižestepenih sudova da tužilac nije dokazao postojanje uzročno-posledične veze između radnji tuženog i nastale štete. Tužilac nije dostavio adekvatne dokaze o ovoj bitnoj činjenici. Iskazi svedoka u ovim sporovima ne mogu da imaju dokaznu snagu kojima se utvrđuje ova bitna činjenica. Tužilac je predložio izvođenje dokaza preko veštaka mašinske struke ali samo sa zadatkom da se utvrdi vrednost predmetnog kamiona. Stoga ne stoje navodi revidenta da mu je dokazivanje bilo onemogućeno, usled čega su nižestepene odluke pravno utemeljene.
Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
